(Vid. Lakomstvo. Samoljublje. Darežljivost. Darovi Božji.)
= pripada Bogu. Ag. 2,8 "Moje je srebro i moje je zlato, govori Gospod nad vojskama."; 2 Dn. 25,9 "Tada reče Amasija čoveku Božjem: A šta će biti sa sto talanata što sam dao vojsci Izrailjevoj? A čovek Božji reče: Ima Gospod da ti da više od toga."; Ps. 23,1 "Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati."; Ps. 49,12 "Ali čovek u časti neće dugo ostati, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.".
Bog daje = 1 Moj. 24,35 "A Gospod je blagoslovio gospodara mog veoma, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja, i kamila i magaraca."; 1 Sam. 2,7 "Gospod siromaši i bogati; ponižuje i uzvišuje."; 1 Car. 3,13 "A svrh toga dajem ti i šta nisi iskao, i blago i slavu, da takvog kakav ćeš ti biti neće biti među carevima svega veka tvog."; 1 Dn. 29,12 "Bogatstvo i slava od Tebe je, i Ti vladaš svim, i u Tvojoj je ruci moć i sila, i u Tvojoj je ruci uzvisiti i ukrepiti sve."; 2 Dn. 1,12 "Mudrost i znanje daje ti se; a daću ti i bogatstva i slave, kakve nisu imali carevi pre tebe niti će posle tebe imati."; 2 Dn. 25,9 "Tada reče Amasija čoveku Božjem: A šta će biti sa sto talanata što sam dao vojsci Izrailjevoj? A čovek Božji reče: Ima Gospod da ti da više od toga."; Prop. 5,19 "I kad kome Bog da bogatstvo i blago, i da mu da uživa i uzima svoj deo i da se veseli s truda svog, to je dar Božji."; Os. 2,8 "Jer ona ne zna da sam joj ja davao žito i vino i ulje, i umnožavao joj srebro i zlato, od kog načiniše Vala.".
Bog daje snagu za pribavljanje = 5 Moj. 8,18 "Nego se opominji Gospoda Boga svog; jer ti On daje snagu da dobavljaš blago, da bi potvrdio zavet svoj, za koji se zakleo ocima tvojim, kao što se vidi danas.".
Božji blagoslov donosi = 1 Moj. 24,35 "A Gospod je blagoslovio gospodara mog veoma, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja, i kamila i magaraca."; 5 Moj. 28,4 "Blagosloven će biti plod utrobe tvoje, i plod zemlje tvoje i plod stoke tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih.", 5 "Blagoslovena će biti kotarica tvoja i naćve tvoje.", 8 "Gospod će poslati blagoslov da bude s tobom u žitnicama tvojim i u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom, i blagosloviće te u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj."; Jov. 42,12 "I Gospod blagoslovi posledak Jovov više nego početak, te imaše četrnaest hiljada ovaca i šest hiljada kamila i hiljadu jarmova volova i hiljadu magarica."; Ps. 143,13-15 "?? 14 ?? 15 ??"; Prič. 10,22; Fil. 4,19.
Bog stvara bogate i siromašne. Ps. 74,7 "Ognjem sažegoše svetinju Tvoju; na zemlju obalivši oskvrniše stan imena Tvog."; Prič. 22,2.
= opisano je kao
privremeno. Prič. 27,24.
nestalno. Ps. 38,6 "Zgrčio sam se i pogurio veoma, sav dan idem setan;"; Prop. 5,14 "Jer tako bogatstvo propadne zlom nezgodom, te sinu kog je rodio ne ostane ništa u ruku."; Prop. 6,2 "Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te duša njegova ima sve šta god želi, ali mu ne da Bog da to uživa, nego uživa drugi. To je taština i ljuto zlo."; 1 Tim. 6,17.
prolazno. Prič. 13,7; Prič. 23,5; Otk. 18,17 "I svi kormilari lađa, i svi koji nekuda plove, i lađari, i oni koji rade na moru, stadoše izdaleka,".
izloženo opasnosti da bude uništeno. Mt. 6,19 "Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gdje moljac i rđa kvari, i gdje lopovi potkopavaju i kradu;"; Lk. 12,33 "Prodajte što imate i dajte milostinju; načinite sebi kese koje neće oveštati, riznicu na nebesima koja se neće isprazniti, gdje se lopov ne približava, niti moljac kvari.".
trulo. Mt. 6,19 "Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gdje moljac i rđa kvari, i gdje lopovi potkopavaju i kradu;"; Jak. 5,2 "Bogatstvo vaše istrunu, a odijelo vaše pojedoše moljci;"; 1. Pt. 1,18 "Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz svojega sujetnoga življenja, od otaca vam predanoga,".
propadljivo. Jer. 48,36 "Zato će srce moje pištati za Moavom kao svirala, i srce će moje pištati kao svirala za ljudima u Kir-eresu, jer će mu sva tečevina propasti.".
varljivo. Mt. 13,22 "A posijano u trnju, to je koji sluša riječ, no briga ovoga svijeta i prevara bogatstva zaguše riječ i bez roda ostane."; Mk. 4,19 "Ali brige ovoga vijeka i obmana bogatstva i požude za ostalim stvarima uđu i zaguše riječ, i bez roda ostane.".
nezadovoljavajuće. Prop. 4,8 "Ima ko je sam, inokosan, nema ni sina ni brata, i opet nema kraja trudu njegovom, i oči njegove ne mogu da se nasite bogatstva; a ne misli: Za koga se mučim i oduzimam svojoj duši dobra? I to je taština i zao posao."; Prop. 5,10 "Ko ljubi novce, neće se nasititi novaca; i ko ljubi bogatstvo, neće imati koristi od njega. I to je taština.".
izvor zavisti i razdora. 1 Moj. 13,6-8 "I zemlja ne mogaše ih nositi zajedno, jer blago njihovo beše veliko da ne mogoše živeti zajedno, 7 I beše svađa među pastirima Avramove stoke i pastirima Lotove stoke. A u to vreme živehu Hananeji i Ferezeji u onoj zemlji. 8 Pa Avram reče Lotu: Nemoj da se svađamo ja i ti, ni moji pastiri i tvoji pastiri; jer smo braća."; 1 Moj. 26,16 "I Avimeleh reče Isaku: Idi od nas, jer si postao silniji od nas."; 1 Moj. 31,1 "A Jakov ču gde sinovi Lavanovi govore: Jakov uze sve što beše našeg oca, i od onog što beše našeg oca steče sve ovo blago.", 2 "I vide Jakov gde lice Lavanovo nije prema njemu kao pre."; 1 Moj. 36,6 "I Isav uze žene svoje i sinove svoje i kćeri svoje i sve domašnje svoje, i stada svoja i svu stoku svoju i sve blago svoje što beše stekao u zemlji hananskoj; pa otide u drugu zemlju daleko od Jakova brata svog.", 7 "Jer im blago beše vrlo veliko, te ne mogahu živeti zajedno; niti ih zemlja gde behu došljaci mogaše nositi od množine stoke njihove.".
Čovek ne može odneti svoje = posle smrti. Ps. 48,10 "Kao što je ime Tvoje, Bože, tako je i hvala Tvoja na krajevima zemaljskim; pravde je puna desnica Tvoja.", 17 "??"; Prop. 5,15 "Kao što je izašao iz utrobe matere svoje nag, tako opet odlazi kako je došao; i ništa ne uzima od truda svog da ponese u ruci svojoj."; 1 Tim. 6,7.
= često služi kao smetnja za ulazak u carstvo Božje. Mt. 19,23 "A Isus reče učenicima svojim: Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u Carstvo nebesko.", 24 "I opet vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u Carstvo Božje."; Mk. 10,23 "I pogledavši oko sebe, Isus reče učenicima svojim:", 25 "Lakše je kamili kroz iglene uši proći negoli bogatome u Carstvo Božije ući."; Lk. 18, "Jer lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u Carstvo Božije."24, 25.
Prevara = guši Božju Reč. Mt. 13,22 "A posijano u trnju, to je koji sluša riječ, no briga ovoga svijeta i prevara bogatstva zaguše riječ i bez roda ostane."; Mk. 4,19 "Ali brige ovoga vijeka i obmana bogatstva i požude za ostalim stvarima uđu i zaguše riječ, i bez roda ostane."; Lk. 8,14 "A koje u trnje pade, to su oni koji čuše i, živeći u brigama i bogatstvu i slastima ovoga života, budu ugušeni, i ne donesu roda.".
LJubav prema = jeste koren sviju zala. 1 Tim. 6,10.
= često vodi
zaboravljanju Boga. 5 Moj. 6,10-12 "A kad te uvede Gospod Bog tvoj u zemlju za koju se zakleo ocima tvojim Avramu, Isaku i Jakovu, da će ti je dati, u gradove velike i dobre, kojih nisi zidao. 11 I kuće pune svakog dobra, kojih nisi punio, i na studence iskopane, kojih nisi kopao, u vinograde i u maslinike, kojih nisi sadio, i staneš jesti i nasitiš se, 12 Čuvaj se da ne zaboraviš Gospoda, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kuće ropske."; 5 Moj. 8,12-14 "I kad uzjedeš i nasitiš se, i dobre kuće načiniš i u njima staneš živeti, i kad se goveda tvoja i ovce tvoje naplode, 13 I kad ti se namnoži srebro i zlato, i šta god imaš kad ti se namnoži, 14 Nemoj da se ponese srce tvoje i zaboraviš Gospoda Boga svog, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kuće ropske;"; Os. 13,6 "Imajući dobru pašu behu siti; ali čim se nasitiše, ponese se srce njihovo, zato me zaboraviše.".
ostavljanju Boga. 5 Moj. 32,15 "Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio, i prezre stenu spasenja svog.".
odricanju Boga. Prič. 30,8, 9.
ustajanju protiv Boga. Nem. 9,25 "I tako uzeše tvrde gradove i zemlju rodnu, i naslediše kuće pune svakog dobra, studence iskopane, vinograde maslinike i voćke mnoge, i jedoše i nasitiše se i ugojiše se, i blagovahu po velikoj Tvojoj dobroti.", 26 "Ali Te razgneviše i odmetnuše se od Tebe: baciše zakon Tvoj za leđa i proroke Tvoje pobiše, koji im svedočahu da bi ih obratili ka Tebi i huliše veoma."; Jer. 22,21 "Govorih ti u sreći tvojoj, a ti reče: Neću da slušam; to je put tvoj od detinjstva tvog da ne slušaš glas moj.".
odricanju Hrista. Mt. 19,21 "Reče mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom.", 22 "A kada ču mladić riječ, otide žalostan; jer imađaše mnoga imanja."; Mk. 10,22 "A on se snuždi zbog ove riječi, i otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat."; Lk. 18,23 "A kad on to ču, postade žalostan; jer bješe veoma bogat.".
gordosti. 5 Moj. 8,13 "I kad ti se namnoži srebro i zlato, i šta god imaš kad ti se namnoži,", 14 "Nemoj da se ponese srce tvoje i zaboraviš Gospoda Boga svog, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kuće ropske;"; Jezek. 32,2-4 "Sine čovečji, nariči za Faraonom carem misirskim, i reci mu: Ti si kao lavić među narodima i kao zmaj u moru, i prolaziš reke svoje i mutiš vodu nogama svojim i gaziš po rekama njenim. 3 Ovako veli Gospod Gospod: Razapeću ti mrežu svoju sa zborom mnogih naroda, i izvući će te u mojoj mreži. 4 I ostaviću te na zemlji, i baciću te u polje, i pustiću sve ptice nebeske da sedaju na te, i nasitiću tobom zveri sa sve zemlje."; Jezek. 28,4 "Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje;", 5 "Veličinom mudrosti svoje u trgovini svojoj umnožio si blago svoje, te se ponese srce tvoje blagom tvojim;"; Os. 12,9 "I govori Jefrem: Baš se obogatih, stekoh blago, ni u kome trudu mom neće mi naći nepravde koja bi bila greh.".
samopouzdanju. Prič. 28,11.
brizi. Prop. 5,12 "Sladak je san onome koji radi, jeo malo ili mnogo; a sitost bogatome ne da spavati."; Prič. 15,16.
nemilosrdnosti. Prič. 18,23.
ugnjetavanju. Jak. 2,6 "A vi poniziste siromaha. Nisu li bogataši ti koji vas ugnjetavaju i zar vas oni ne vuku na sudove?".
obmanjivanju. Jak. 5,4 "Gle, vapije plata radnika koji su požnjeli njive vaše, koju ste im zakinuli; i vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota.".
nasilju. Mih. 6,12 "Jer su bogatuni njegovi puni nepravde, i stanovnici govore laž, i u ustima im je jezik prevaran.".
raskoši. Jak. 5,5 "Naslađivaste se na zemlji, i živjeste raskalašno; uhraniste srca vaša, kao na dan zaklanja.".
= privlači prijatelje. Prič. 14,20; Prič. 19,4.
= donosi uticaj. Prič. 22,7.
= teče se radom. Prič. 12,27; Prič. 13,11.
Ko voli zadovoljstvo i slatko da jede, taj ne teče = Prič. 21,17.
Ne sabirajte = Mt. 6,19 "Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gdje moljac i rđa kvari, i gdje lopovi potkopavaju i kradu;".
Ne muči da se obogatiš. Prič. 23,4.
= daje se onome, koji se boji Boga. Ps. 111,1-3 "Hvalim Te, Gospode, od svega srca na veću pravedničkom i na saboru. 2 Velika su dela Gospodnja, draga svima koji ih ljube. 3 Delo je NJegovo slava i krasota, i pravda NJegova traje doveka.".
Život se ne sastoji u suvišnom = Lk. 12,15 "A njima reče: Gledajte i čuvajte se svake gramzivosti, jer niko ne živi od imovine svoje, što je suviše bogat.".
Dobra slava bolja je od velikog = Prič. 22,1.
pada u iskušenje. 1 Tim. 6,9.
pada u pohotljivost. Isu. 7,21 "Videh u plenu jedan lep plašt vavilonski, i dvesta sikala srebra, i jednu šipku zlata od pedeset sikala, pa se polakomih i uzeh; i eno je zakopano u zemlju usred mog šatora, i srebro odozdo."; 1 Tim. 6,9.
zalazi od vere. 1 Tim. 6,10.
obmanjuje da bi zadobio = Prič. 28,20, 22.
navlači na sebe velike nevolje. 1 Tim. 6,10.
navlači na svoj dom nesreću. Prič. 15,27.
neće biti zadovoljan. Ps. 48,6-8 "Trepet obuze ih onde, mučiše se kao porodilja. 7 Vetrom istočnim razbio si korablje tarsiske. 8 Šta slušamo to i vidimo u gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našeg, Bog ga utvrdi doveka.".
= ne može otkupiti dušu. Ps. 48,6-8 "Trepet obuze ih onde, mučiše se kao porodilja. 7 Vetrom istočnim razbio si korablje tarsiske. 8 Šta slušamo to i vidimo u gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našeg, Bog ga utvrdi doveka."; 1. Pt. 1,18 "Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz svojega sujetnoga življenja, od otaca vam predanoga,".
= ne može pomoći u dan gnjeva. Jov. 36,18 "Doista, gnev je na tebi; gledaj da te ne odbaci u karanju, te te veliki otkup neće izbaviti.", 19 "Hoće li gledati na tvoje bogatstvo? Neće ni na zlato ni na kakvu silu blaga tvog."; Prič. 11,4; Jezek. 7,19 "Srebro će svoje pobacati po ulicama, i zlato će njihovo biti kao nečistota; srebro njihovo i zlato njihovo neće ih moći izbaviti u dan gneva Gospodnjeg; neće nasititi duše svoje niti će napuniti trbuha svog, jer im je bezakonje njihovo spoticanje."; Sof. 1,18 "Ni srebro njihovo ni zlato njihovo neće ih moći izbaviti u dan gneva Gospodnjeg; i svu će zemlju proždreti oganj revnosti NJegove; jer će brzo učiniti kraj svima stanovnicima zemaljskim."; Otk. 6,15 "I carevi zemaljski i velikaši i vojvode i bogataši i silni i svaki rob i slobodnjak sakriše se u pećine i stijene gorske;", 17 "Jer dođe veliki Dan gnjeva njegova, i ko može opstati?".
da ne dâ, da mu srce prianja za nj’. Ps. 61,10 "??".
da se ne uzda u njega. Jov. 31,24 "Ako sam polagao na zlato nadanje svoje, ili čistom zlatu govorio: Uzdanico moja!"; 1 Tim. 6,17.
da se ne ponosi njime. 5 Moj. 8,13 "I kad ti se namnoži srebro i zlato, i šta god imaš kad ti se namnoži,", 17 "Niti govori u srcu svom; moja snaga, i sila moje ruke dobavila mi je ovo blago."; 1 Tim. 6,17.
da se ne hvali njime. Jer. 9,23 "Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim.".
da ga prinosi Bogu. 1 Dn. 29,12 "Bogatstvo i slava od Tebe je, i Ti vladaš svim, i u Tvojoj je ruci moć i sila, i u Tvojoj je ruci uzvisiti i ukrepiti sve.".
da ga ne sabira. Mt. 6,19 "Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gdje moljac i rđa kvari, i gdje lopovi potkopavaju i kradu;".
da ga posvećuje na službu Bogu. 1 Dn. 29,3 "I još iz ljubavi k domu Boga svog, šta imam svog zlata i srebra, osim svega što sam pripravio za dom sveti, dajem i to na dom Boga svog:".
da ga deli siromasima. Mt. 19,21 "Reče mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom."; Lk. 12,33 "Prodajte što imate i dajte milostinju; načinite sebi kese koje neće oveštati, riznicu na nebesima koja se neće isprazniti, gdje se lopov ne približava, niti moljac kvari."; Lk. 16,9 "I ja vama kažem: Načinite sebi prijatelje bogatstvom nepravednim da bi vas kad osiromašite primili u vječna obitališta."; 1 Tim. 6,18; 1 Jn. 3,17 "A koji ima bogatstva ovoga svijeta, i vidi brata svojega u nevolji, i zatvori srce svoje od njega, kako onda ljubav Božija boravi u njemu?". Vid. Siromasi. Darežljivost.
Nebeska su blaga viša od = Mt. 6,19 "Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gdje moljac i rđa kvari, i gdje lopovi potkopavaju i kradu;", 20 "Nego sabirajte sebi blaga na nebu, gdje ni moljac ni rđa ne kvari, i gdje lopovi ne potkopavaju i ne kradu."; Lk. 12,33 "Prodajte što imate i dajte milostinju; načinite sebi kese koje neće oveštati, riznicu na nebesima koja se neće isprazniti, gdje se lopov ne približava, niti moljac kvari."; 1 Tim. 6,19.
Božje blagovoljenje je veće od = Ps. 4,6 "Mnogi govore: Ko će nam pokazati šta je dobro? Obrati k nama, Gospode, svetlo lice svoje.", 7 "A meni si dao u srce radost veću nego što je oni imaju, kad im rodi pšenica i vino.".
Taština sabira = Ps. 38,6 "Zgrčio sam se i pogurio veoma, sav dan idem setan;"; Prop. 2,4-11 "Velika dela učinih: sazidah sebi kuće, nasadih sebi vinograde; 5 Načinih sebi vrtove i voćnjake, i nasadih u njima svakojakih drveta rodnih; 6 Načinih sebi jezera vodena da zalivam iz njih šumu gde rastu drveta; 7 Nabavih sebi sluga i sluškinja, i imah sluga rođenih u kući mojoj; i imah goveda i ovaca više od svih koji biše pre mene u Jerusalimu; 8 Takođe nakupih sebi srebra i zlata i zaklada od careva i zemalja; nabavih sebi pevača i pevačica i milina ljudskih, i sprava muzičkih svakojakih. 9 I tako postah veći i silniji od svih koji biše pre mene u Jerusalimu; i mudrost moja osta sa mnom. 10 I šta god željahu oči moje, ne branjah im niti uskraćivah srcu svom kakvo veselje, nego se srce moje veseljaše sa svakog truda mog, i to mi beše deo od svakog truda mog. 11 A kad pogledah na sva dela svoja što uradiše ruke moje, i na trud kojim se trudih da uradim, gle, sve beše taština i muka duhu, i nema koristi pod suncem."; Prop. 5,10 "Ko ljubi novce, neće se nasititi novaca; i ko ljubi bogatstvo, neće imati koristi od njega. I to je taština."; Prop. 6,11 "Kad, dakle, ima mnogo stvari koje umnožavaju taštinu, kakva je korist čoveku?".
Grešno je uzdati se u = Jov. 31,24 "Ako sam polagao na zlato nadanje svoje, ili čistom zlatu govorio: Uzdanico moja!", 25, 28; Ps. 61,10 "??"; Prič. 11,28.
nikad nije sit = Prop. 4,8 "Ima ko je sam, inokosan, nema ni sina ni brata, i opet nema kraja trudu njegovom, i oči njegove ne mogu da se nasite bogatstva; a ne misli: Za koga se mučim i oduzimam svojoj duši dobra? I to je taština i zao posao.".
sabira = Jov. 27,16 "Ako nakupi srebra kao praha, i nabavi haljina kao blata,"; Ps. 72,12 "Jer će izbaviti ubogoga koji cvili i nevoljnoga koji nema pomoćnika."; Prop. 2,26 "Jer čoveku koji Mu je po volji daje mudrost i razum i radost, a grešniku daje muku da sabira i skuplja da da onome koji je po volji Bogu. I to je taština i muka duhu.".
trudi se da obmanom stekne = Prič. 21,6; Prič. 28,20, 22; Jak. 5,3 "Zlato vaše i srebro zarđa, i rđa njihova biće svjedočanstvo protiv vas, i izješće tijela vaša, kao oganj. Nagomilaste blago u posljednje dane.", 4 "Gle, vapije plata radnika koji su požnjeli njive vaše, koju ste im zakinuli; i vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota.".
uzda se u = Ps. 48,6 "Trepet obuze ih onde, mučiše se kao porodilja."; Ps. 51,7 "Pokropi me isopom, i očistiću se; umij me, i biću belji od snega."; Prič. 10,11; Prič. 18,11; Jer. 49,4 "Što se hvališ dolinama? Rastopila se dolina tvoja, kćeri odmetnico! Koja se uzdaš u blago svoje: Ko bi udario na me?".
hvali se = Ps. 48,6 "Trepet obuze ih onde, mučiše se kao porodilja.".
čuva svoje = za svoju nesreću. Prop. 5,13 "Ima ljuto zlo koje videh pod suncem: bogatstvo koje se čuva na zlo onome čije je.".
ne uživa u svom = Jov. 20,18 "Vratiće muku, a neće je pojesti; prema blagu biće promena, i neće se radovati."; Prič. 10,5; Prič. 13,7; Prop. 5,11 "Gde je mnogo dobra, mnogo je i onih koji ga jedu; pa kakva je korist od toga gospodaru? Osim što gleda svojim očima."; Prop. 6,2 "Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te duša njegova ima sve šta god želi, ali mu ne da Bog da to uživa, nego uživa drugi. To je taština i ljuto zlo."; Jer. 17,11 "Kao što jarebica leži na jajima ali ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviće ga i najposle će biti lud."; Lk. 12,20 "A Bog mu reče: Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio čije će biti?".
prinuđen je da ostavi svoje = drugima. Ps. 48,10 "Kao što je ime Tvoje, Bože, tako je i hvala Tvoja na krajevima zemaljskim; pravde je puna desnica Tvoja."; Prop. 6,2 "Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te duša njegova ima sve šta god želi, ali mu ne da Bog da to uživa, nego uživa drugi. To je taština i ljuto zlo."; Jer. 17,11 "Kao što jarebica leži na jajima ali ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviće ga i najposle će biti lud.".
prinuđen je da izbljuje svoje = Jov. 20,15 "Blago što je proždrao izbljuvaće, iz trbuha njegova isteraće ga Bog.", 18 "Vratiće muku, a neće je pojesti; prema blagu biće promena, i neće se radovati."; Prop. 5,14 "Jer tako bogatstvo propadne zlom nezgodom, te sinu kog je rodio ne ostane ništa u ruku."; Jer. 48,36 "Zato će srce moje pištati za Moavom kao svirala, i srce će moje pištati kao svirala za ljudima u Kir-eresu, jer će mu sva tečevina propasti.".
tuguje u sred svoga = Jov. 20,20 "Jer nije nikada osetio mira u trbuhu svom, ni šta mu je najmilije neće sačuvati."; Prič. 15,6; Prop. 5,12 "Sladak je san onome koji radi, jeo malo ili mnogo; a sitost bogatome ne da spavati.", 13 "Ima ljuto zlo koje videh pod suncem: bogatstvo koje se čuva na zlo onome čije je.".
Nepravedno stečeno = ne donosi koristi. Prič. 10,2; Prič. 13,11, Prič. 20,21; Prič. 21,6; Prič. 28,22; Jer. 17,11 "Kao što jarebica leži na jajima ali ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviće ga i najposle će biti lud."; Avak. 2,6 "Neće li ga svi oni uzeti u priču i u zagonetke, i reći: Teško onom koji umnožava šta nije njegovo! Dokle će? I koji trpa na se gusto blato.".
Bezbožničko = teče se za pravednika. Jov. 27,16 "Ako nakupi srebra kao praha, i nabavi haljina kao blata,", 17 "Šta nabavi, obući će pravednik, i srebro će deliti bezazleni."; Prič. 13,22; Prop. 2,26 "Jer čoveku koji Mu je po volji daje mudrost i razum i radost, a grešniku daje muku da sabira i skuplja da da onome koji je po volji Bogu. I to je taština i muka duhu.".
Bog lišava bezbožnika njegovog = Jov. 20,15-23 "Blago što je proždrao izbljuvaće, iz trbuha njegova isteraće ga Bog. 16 Jed će aspidin sisati, ubiće ga jezik gujinji. 17 Neće videti potoka ni reka kojima teče med i maslo. 18 Vratiće muku, a neće je pojesti; prema blagu biće promena, i neće se radovati. 19 Jer je tlačio i ostavljao uboge, kuće je otimao i nije zidao. 20 Jer nije nikada osetio mira u trbuhu svom, ni šta mu je najmilije neće sačuvati. 21 Ništa mu neće ostati od hrane njegove. Zato ne može dobro njegovo trajati. 22 Kad se ispuni izobilje njegovo, tada će biti u nevolji; sve ruke nevoljnih udariće na nj. 23 Kad bi napunio trbuh svoj, poslaće na nj Bog jarost gneva svog, i pustiće je kao dažd na njega i na jelo njegovo.".
Opasnosti za onoga, koji nepošteno teče = Prič. 13,11.
Opasnosti za onoga, koji nepravdom teče = Prič. 21,6; Prič. 28,21, 22; Jer. 17,11 "Kao što jarebica leži na jajima ali ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviće ga i najposle će biti lud.".
Opasnosti za onoga, koji uveličava = nasiljem. Jov. 20,18-23 "Vratiće muku, a neće je pojesti; prema blagu biće promena, i neće se radovati. 19 Jer je tlačio i ostavljao uboge, kuće je otimao i nije zidao. 20 Jer nije nikada osetio mira u trbuhu svom, ni šta mu je najmilije neće sačuvati. 21 Ništa mu neće ostati od hrane njegove. Zato ne može dobro njegovo trajati. 22 Kad se ispuni izobilje njegovo, tada će biti u nevolji; sve ruke nevoljnih udariće na nj. 23 Kad bi napunio trbuh svoj, poslaće na nj Bog jarost gneva svog, i pustiće je kao dažd na njega i na jelo njegovo."; Prič. 22,16; Mih. 2,1-3 "Teško onima koji smišljaju bezakonje i o zlu se trude na posteljama svojim, i kad svane izvršuju, jer im je sila u ruci. 2 Žele njive, i otimaju ih; žele kuće, i uzimaju; čine silu čoveku i kući njegovoj, čoveku i nasledstvu njegovom. 3 Zato ovako veli Gospod: Evo, ja mislim zlo tom rodu, iz kog nećete izvući vratove svoje, niti ćete hoditi ponosito, jer će biti zlo vreme."; Avak. 2,6-9 "Neće li ga svi oni uzeti u priču i u zagonetke, i reći: Teško onom koji umnožava šta nije njegovo! Dokle će? I koji trpa na se gusto blato. 7 Neće li najedanput ustati oni koji će te gristi? I neće li se probuditi oni koji će te rastrzati, i kojima ćeš biti grabež? 8 Što si ti oplenio mnoge narode, tebe će opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu. 9 Teško onome koji se lakomi na gadan dobitak kući svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i sačuva se oda zla."; Jak. 5,1-5 "Hodite sad bogataši, plačite i ridajte zbog nevolja svojih koje dolaze. 2 Bogatstvo vaše istrunu, a odijelo vaše pojedoše moljci; 3 Zlato vaše i srebro zarđa, i rđa njihova biće svjedočanstvo protiv vas, i izješće tijela vaša, kao oganj. Nagomilaste blago u posljednje dane. 4 Gle, vapije plata radnika koji su požnjeli njive vaše, koju ste im zakinuli; i vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota. 5 Naslađivaste se na zemlji, i živjeste raskalašno; uhraniste srca vaša, kao na dan zaklanja.".
Opasnosti za onoga, koji sabira = Prop. 5,13 "Ima ljuto zlo koje videh pod suncem: bogatstvo koje se čuva na zlo onome čije je.", 14 "Jer tako bogatstvo propadne zlom nezgodom, te sinu kog je rodio ne ostane ništa u ruku.".
Opasnosti za onoga, koji se uzda u = Prič. 11,28.
Opasnosti za onoga, koji nalazi utehe u = Lk. 6,24 "Ali teško vama bogatima, jer ste već primili utjehu svoju.".
Opasnosti za onoga, koji upotrebljuje = za zadovoljavanje svojih strasti. Jov. 20,15-17 "Blago što je proždrao izbljuvaće, iz trbuha njegova isteraće ga Bog. 16 Jed će aspidin sisati, ubiće ga jezik gujinji. 17 Neće videti potoka ni reka kojima teče med i maslo."; Jak. 5,1-5 "Hodite sad bogataši, plačite i ridajte zbog nevolja svojih koje dolaze. 2 Bogatstvo vaše istrunu, a odijelo vaše pojedoše moljci; 3 Zlato vaše i srebro zarđa, i rđa njihova biće svjedočanstvo protiv vas, i izješće tijela vaša, kao oganj. Nagomilaste blago u posljednje dane. 4 Gle, vapije plata radnika koji su požnjeli njive vaše, koju ste im zakinuli; i vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota. 5 Naslađivaste se na zemlji, i živjeste raskalašno; uhraniste srca vaša, kao na dan zaklanja.".
Teško vama, bogati! Lk. 6,24 "Ali teško vama bogatima, jer ste već primili utjehu svoju."; Jak. 5,1 "Hodite sad bogataši, plačite i ridajte zbog nevolja svojih koje dolaze.", 5 "Naslađivaste se na zemlji, i živjeste raskalašno; uhraniste srca vaša, kao na dan zaklanja.".
= pretstavljena su u pričama: Bezumni bogataš. Lk. 12,16-21 "Kaza im pak priču govoreći: U jednoga bogatog čovjeka rodi njiva. 17 I razmišljaše u sebi govoreći: [ta da činim, jer nemam u šta sabrati ljetinu svoju? 18 I reče: Ovo ću učiniti: srušiću žitnice svoje i sagradiću veće; i ondje ću sabrati sva žita moja i dobra moja; 19 I kazaću duši svojoj: Dušo; imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine; počivaj, jedi, pij, veseli se, 20 A Bog mu reče: Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio čije će biti? 21 Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se Bogom.". Bezosećajni bogataš. Lk. 16,19-31 "Čovjek pak neki bješe bogat i oblačaše se u skerlet i u svilu, i sjajno se veseljaše svaki dan. 20 A bješe neki siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred vratima njegovim gnojav, 21 I željaše da se nasiti mrvama koje padahu sa trpeze bogatoga; a još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. 22 A kad umrije siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; a umrije i bogataš, i sahraniše ga. 23 I u paklu, nalazeći se u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovu. 24 I on povika i reče: Oče Avraame, smiluj se na me i pošalji Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svojega da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovome plamenu. 25 A Avraam reče: Sinko, sjeti se da si ti primio dobra svoja u životu svome, a tako i Lazar zla; sada pak on se tješi, a ti se mučiš. 26 I povrh svega toga, postavljena je među nama i vama provalija velika, da oni koji bi htjeli odovud k vama prijeći, ne mogu; niti oni otuda k nama prelaze. 27 Tada reče: Molim te pak, oče, da ga pošalješ domu oca mojega; 28 Jer imam petoricu braće: neka im posvjedoči da ne bi i oni došli na ovo mjesto mučenja. 29 Reče mu Avraam: Imaju Mojseja i proroke, neka njih slušaju. 30 A on reče: Ne, oče Avraame, nego ako im dođe neko iz mrtvih, pokajaće se. 31 A on mu reče: Ako ne slušaju Mojseja i proroke, ako neko i iz mrtvih vaskrsne, neće se uvjeriti.".
P r i m e r i vernih koji su vladali =: Avram. 1 Moj. 13,2 "A beše Avram vrlo bogat stokom, srebrom i zlatom."; 1 Moj. 24,35 "A Gospod je blagoslovio gospodara mog veoma, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja, i kamila i magaraca.". Lot. 1 Moj. 13,5 "A i Lot koji iđaše s Avramom imaše ovaca i goveda i šatora.", 6 "I zemlja ne mogaše ih nositi zajedno, jer blago njihovo beše veliko da ne mogoše živeti zajedno,". Isak. 1 Moj. 26,13 "I obogati se čovek, i napredovaše sve većma, te posta silan.", 14 "I imaše ovaca i goveda i mnogo sluga; a Filisteji mu zaviđahu,". Jakov. 1 Moj. 32,5 "A imam volova i magaraca, ovaca i sluga, i sluškinja, i poslah da javim tebi gospodaru svom, eda bih našao milost pred tobom.". Josif. 1 Moj. 45,8 "I tako niste me vi opravili ovamo nego sam Bog, koji me postavi ocem Faraonu i gospodarem od svega doma njegovog i starešinom nad svom zemljom misirskom.". Voz. Rut. 2,1. Verzelaj. 2 Sam. 19,32 "A beše Varzelaj vrlo star, beše mu osamdeset godina, i hranjaše cara dok beše u Mahanajimu, jer beše vrlo bogat čovek.". Sunamka. 2 Car. 4,8 "Posle toga jednom iđaše Jelisije kroz Sunam, a onde beše bogata žena, koja ga ustavi da jede hleba; i otada kad god prolažaše, navraćaše se k njoj da jede hleba."; David. 1. Dnev. 29,28. Solomun. 2 Dn. 1,12 "Mudrost i znanje daje ti se; a daću ti i bogatstva i slave, kakve nisu imali carevi pre tebe niti će posle tebe imati.",15 "I učini car te beše u Jerusalimu srebra i zlata kao kamena, a kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo."; 1 Car. 10,23 "Tako car Solomun beše veći od svih careva zemaljskih bogatstvom i mudrošću.". Josafat. 2 Dn. 17,5 "Zato utvrdi Gospod carstvo u ruci njegovoj, i sav narod Judin davaše dare Josafatu, te imaše veliko blago i slavu.". Jezekija. 2 Dn. 32,27-29 "A imaše Jezekija vrlo veliko blago i slavu; i načini sebi riznice za srebro i zlato i za drago kamenje i za mirise i za štitove i za svakojake zaklade, 28 I staje za dohode od žita i od vina i od ulja, i staje za svakojaku stoku, i torove za ovce. 29 I gradove sazida sebi, i imaše mnogo stoke, i ovaca i goveda, jer mu Bog dade veoma veliko blago.". Jov. Jov. 1,3 "I imaše stoke sedam hiljada ovaca i tri hiljada kamila i pet stotina jarmova volova i pet stotina magarica, i čeljadi veoma mnogo; i beše taj čovek najveći od svih ljudi na istoku."; Jov. 42,12 "I Gospod blagoslovi posledak Jovov više nego početak, te imaše četrnaest hiljada ovaca i šest hiljada kamila i hiljadu jarmova volova i hiljadu magarica.". Josif Arimatejske. Mt. 27,57 "A kad bi uveče, dođe čovjek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik Isusov.". Zakhej. Lk. 19,2 "I gle, čovjek zvani imenom Zakhej, i on bješe starješina carinika, i bješe bogat.".
P r i m e r i zlih i neobraćenih, koji su vladali = Lavan. 1 Moj. 30,30 "Jer je malo bilo što si imao dokle ja ne dođoh; ali se umnoži veoma, jer te Gospod blagoslovi kad ja dođoh. Pa kad ću i ja tako sebi kuću kućiti?". Isav. 1 Moj. 36,7 "Jer im blago beše vrlo veliko, te ne mogahu živeti zajedno; niti ih zemlja gde behu došljaci mogaše nositi od množine stoke njihove.". Naval. 1 Sam. 25,2 "A beše jedan čovek u Maonu, a stoka mu beše na Karmilu; i beše čovek vrlo bogat, jer imaše tri hiljade ovaca i hiljadu koza, i tada strižaše ovce svoje na Karmilu.", 3 "I beše ime tom čoveku Naval, a ženi mu ime Avigeja; i ona beše žena razumna i lepa, a on beše tvrda srca i opak, a beše od roda Halevovog.". Amon. Jest. 5,11 "I pripovedi im Aman o slavi bogatstva svog i o mnoštvu sinova svojih i o svemu čim ga je podigao car i kako ga je uzvisio svrh knezova i sluga carskih.". Moavićani. Jer. 48,7 "Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, zato ćeš se i ti uzeti, i Hemos će otići u ropstvo, sveštenici njegovi i knezovi njegovi skupa.". Amonićani. Jer. 49,4 "Što se hvališ dolinama? Rastopila se dolina tvoja, kćeri odmetnico! Koja se uzdaš u blago svoje: Ko bi udario na me?". Tirci. Jezek. 28,4 "Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje;". Jefrem. Os. 12,9 "I govori Jefrem: Baš se obogatih, stekoh blago, ni u kome trudu mom neće mi naći nepravde koja bi bila greh.". Mladić. Mt. 19,21 "Reče mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom.", 22 "A kada ču mladić riječ, otide žalostan; jer imađaše mnoga imanja."; Mk. 10,21 "A Isus pogledavši na nj, omilje mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dođi, uzmi krst svoj i hajde za mnom.", 22 "A on se snuždi zbog ove riječi, i otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat."; Lk. 18,22, 23.