(Vid. Karakter bezbožnih.)
Neznabošci se odaju = Ps. 73,18 "Ta na klizavom mestu postavio si ih, i bacaš ih u propast!"; Isa. 52,5 "A sada šta ću tu? veli Gospod. Jer je narod moj zaboravljen nizašta; koji vladaju njim, cvele ga, veli Gospod, i jednako svaki dan huli se na ime moje."; Jezek. 35,10 "Što govoriš: Ova dva naroda i ove dve zemlje moje će biti, i nasledićemo ih, ako i jeste Gospod bio onde,"; Rim. 2,24 "Jer se ime Božije zbog vas huli među neznabošcima, kao što je napisano."; 2 Tim. 3,2; Jak. 2,7 "Ne hule li oni na dobro Ime kojim ste nazvani?"; 1. Pt. 4,14 "Ako vas ruže za Ime Hristovo, blaženi ste, jer Duh Božiji, Duh slave i sile počiva na vama; oni, dakle, hule na njega, a vi ga proslavljate."; Otk. 16,9 "I sagorevahu ljudi od velike žege, i huliše na Ime Boga koji ima vlast nad mukama ovim, i ne pokajaše se da mu dadu slavu.", 11 "I huliše Boga nebeskoga od bolova i rana svojih, i ne pokajaše se za djela svoja.", 21 "I grad veliki kao talant pade s neba na ljude, i huliše ljudi na Boga zbog zla od grada, jer je veliko zlo njegovo.".
Isusa Hrista su obasipali = Mt. 9,34 "A fariseji govorahu: Pomoću kneza demonskog izgoni demone."; Mt. 10,25 "Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i slugi kao gospodar njegov. Ako su domaćina nazvali Veelzevulom, koliko će prije domaće njegove?"; Mt. 12,24 "A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni demone do pomoću Veelzevula, kneza demonskog."; Mk. 3,22 "A književnici koji bijahu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul; a on pomoću kneza demonskog izgoni demone."; Lk. 11,15 "A neki od njih rekoše: Pomoću Veelzevula, kneza demonskoga, izgoni demone."; Lk. 22,64 "I pokrivši ga udarahu ga po licu i pitahu ga govoreći: Proreci ko te udari?", 65 "I druge mnoge hule govorahu na njega."; Lk. 23,35-39 "I narod stajaše gledajući. A i starješine rugahu mu se s njima govoreći: Druge spase, neka spase i sebe, ako je on Hristos, izabranik Božiji. 36 A i vojnici mu se rugahu, pristupahu i davahu mu ocat. 37 I govorahu: Ako si ti car judejski, spasi samog sebe! 38 A bijaše nad njim i natpis napisan slovima jelinskim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski. 39 A jedan od obješenih zločinaca huljaše na njega govoreći: Ako si ti Hristos, spasi sebe i nas!"; Rim. 15,3 "Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: Ruženja onih koji ruže tebe padoše na mene."; 1. Pt. 4,14 "Ako vas ruže za Ime Hristovo, blaženi ste, jer Duh Božiji, Duh slave i sile počiva na vama; oni, dakle, hule na njega, a vi ga proslavljate.".
Isusa Hrista su optuživali za = Mt. 9,3 "I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga."; Mt. 26,65 "Tada prvosveštenik razdrije haljine svoje govoreći: Huli na Boga! [ta nam više trebaju svjedoci? Evo sada čuste hulu njegovu."; Mk. 2,7 "[to ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grijehe osim jednoga Boga?"; Mk. 14,64 "Čuste hulu na Boga. [ta vam se čini? A oni ga svi osudiše da je zaslužio smrt."; Jn. 10,33 "Odgovoriše mu Judejci govoreći: Ne kamenujemo te za dobro djelo, nego za hulu, što se ti. čovjek budući, praviš Bog.".
Verne su optuživali za = Dap. 6,11 "Tada podmetnuše ljude koji rekoše: Čuli smo ga da govori hulne riječi na Mojseja i na Boga.", 13 "Pa izvedoše lažne svjedoke koji govorahu: Ovaj čovjek ne prestaje da huli na ovo sveto mjesto i na Zakon.":
= protivu Sv. Duha ne prašta se. Mt. 12,31 "Zato vam kažem: Svaki grijeh i hula oprostiće se ljudima, a hula na Duha Svetoga neće se oprostiti ljudima.", 32 "I ako reče ko riječ protiv Sina Čovječijega, oprostiće mu se; a koji reče protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni u ovome vijeku ni u budućem."; Mk. 3,29 "A koji pohuli na Duha Svetoga nema oproštenja va vijek, nego je kriv vječnome sudu."; Lk. 12,10 "I svaki koji reče riječ protiv Sina Čovječijega, oprostiće mu se, a koji pohuli na Svetoga Duha neće mu se oprostiti."; 1 Jn. 5,16 "Ako neko vidi brata svojega gdje griješi grijehom ne na smrt, neka se moli, i daće mu život; onima koji griješe ne na smrt. Ima grijeh na smrt, za njega ne kažem da se moli.".
Verni tuže kad slušaju = Ps. 73,10 "I zato se onamo navraćaju neki iz naroda njegovog, i piju vodu iz punog izvora.", 18 "Ta na klizavom mestu postavio si ih, i bacaš ih u propast!", 22 "Tada bejah neznalica i ne razumevah; kao živinče bijah pred Tobom.".
Greh vernih izaziva neznabožačko = 2 Sam. 12,14 "Ali što si tim delom dao priliku neprijateljima Gospodnjim da hule, zato će ti umreti sin koji ti se rodio."; Jezek. 36,20 "I kad dođoše među narode, gde god dođoše oskvrniše sveto ime moje, a za njih se govoraše da su Gospodnji narod i da su iz zemlje njegove izašli."; Rim. 2,24 "Jer se ime Božije zbog vas huli među neznabošcima, kao što je napisano."; 2. Pt. 2,2 "I mnogi će poći za njihovim nečistotama, zbog kojih će se pohuliti na Put istine.".
Ne dopuštajte = 1 Tim. 6,1; Tit. 2,5 "Da budu razborite, čedne, kućanice, dobre, pokorne svojim muževima, da se ne bi hulilo na riječ Božiju.".
Po Mojsijevom zakonu = je zakžnjavano smrću. 3 Moj. 24,16 "Ko bi ružio ime Gospodnje, da se pogubi, sav narod da ga zaspe kamenjem; i došljak i domorodac koji bi ružio ime Gospodnje, da se pogubi.", 23 "I Mojsije kaza sinovima Izrailjevim, a oni izvedoše psovača napolje iz logora, i zasuše ga kamenjem; i učiniše sinovi Izrailjevi kako Gospod zapovedi Mojsiju."; 4 Moj. 15,30 "??".
Kažnjavanje = 2 Car. 19,22 "Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao u vis oči svoje? Na Sveca Izrailjevog.", 28 "Jer besniš na me, i tvoja obest dođe do mojih ušiju; zato ću metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa ću te odvesti natrag putem kojim si došao."; Isa. 37,23 "Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao uvis oči svoje? Na Sveca Izrailjevog.", 36-38 "Tada izađe anđeo Gospodnji i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci. 37 Te se podiže Senahirim car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji. 38 I kad se klanjaše u domu Nisroka boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga mačem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov."; Jezek. 20,27-33 "Zato govori domu Izrailjevom, sine čovečji, i kaži im: Ovako veli Gospod Gospod: Još me i ovim ružiše oci vaši čineći mi bezakonje: 28 Kad ih odvedoh u zemlju, za koju podigoh ruku svoju da ću im je dati, gde god videše visok hum i drvo granato, onde prinosiše svoje žrtve i stavljaše svoje dare, kojima dražahu, i metaše mirise svoje ugodne, i onde liše nalive svoje. 29 I rekoh im: Šta je visina, na koju idete? I opet se zove visina do danas. 30 Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Ne skvrnite li se na putu otaca svojih? I za gadovima njihovim ne kurvate li se? 31 I prinoseći dare svoje, provodeći sinove svoje kroz oganj ne skvrnite li se o sve gadne bogove svoje do danas, i mene li ćete pitati, dome Izrailjev? Tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, nećete me pitati. 32 A šta mislite, neće biti nikako, što govorite: Bićemo kao narodi, kao plemena po zemljama, služeći drvetu i kamenu. 33 Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, rukom krepkom i mišicom podignutom i izlivenim gnevom carovaću nad vama."; Jezek. 35,12-14 "I poznaćeš da sam ja Gospod čuo sve tvoje hule koje si govorila na gore Izrailjeve rekavši: Opusteše, nama su dane da ih jedemo. 13 I veličaste se suprot meni ustima svojim, i množiste na me reči svoje; čuo sam. 14 Ovako veli Gospod Gospod: Kad se sva zemlja stane veseliti, tebe ću opusteti.".
P r i m e r i. Salomitin sin. 3 Moj. 24,11 "I psujući sin žene Izrailjke pohuli na ime Božije, te ga dovedoše k Mojsiju; a mati mu beše po imenu Salomita, kći Davrijina, od plemena Danovog.". Senahirim. 2 Car. 19,4 "Da ako je čuo Gospod Bog tvoj sve što reče Ravsak, kog posla car asirski, gospodar njegov da ruži Boga Živoga i da Ga vređa rečima, koje je čuo Gospod Bog tvoj; pomoli se za ostatak koji se nalazi.", 16 "Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi; čuj reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živoga.", 22 "Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao u vis oči svoje? Na Sveca Izrailjevog."; Isa. 37,4 "Da ako je čuo Gospod Bog tvoj što reče Ravsak, koga posla car asirski gospodar njegov da ruži Boga Živog i da Ga vređa rečima koje je čuo Gospod Bog tvoj, pomoli se za ostatak koji se nalazi.", 6 "I reče im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.", 23 "Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao uvis oči svoje? Na Sveca Izrailjevog."; 2 Dn. 32,14-17 "Koji je između svih bogova onih naroda koje zatrše oci moji, mogao izbaviti svoj narod iz mojih ruku, da bi mogao vaš Bog vas izbaviti iz moje ruke? 15 Nemojte dakle da vas vara Jezekija i da vas tako nagovara, i ne verujte mu; jer nijedan bog nijednog naroda ili carstva nije mogao izbaviti narod svoj iz mojih ruku ni iz ruku mojih otaca, a kamoli će vaši bogovi izbaviti vas iz mojih ruku? 16 I još više govoriše sluge njegove na Gospoda Boga i na Jezekiju, slugu NJegovog. 17 A i knjigu napisa ružeći Gospoda Boga Izrailjevog i govoreći na NJ rečima: Kao što bogovi naroda zemaljskih nisu izbavili svoj narod iz mojih ruku, tako neće ni Bog Jezekijin izbaviti narod svoj iz mojih ruku.". Jovova žena. Jov. 2,9 "I reče mu žena: Hoćeš li se još držati dobrote svoje? Blagoslovi Boga, pa umri.". Judeji. Lk. 22,65 "I druge mnoge hule govorahu na njega."; Lk. 23,35 "I narod stajaše gledajući. A i starješine rugahu mu se s njima govoreći: Druge spase, neka spase i sebe, ako je on Hristos, izabranik Božiji."; Dap. 13,45 "A kad vidješe Judejci toliki narod, napuniše se zavisti, i usprotiviše se riječima Pavlovijem protivrečeći i huleći."; Dap. 18,6 "No pošto se oni protivljahu i huljahu, otrese haljine svoje i reče im: Krv vaša na glave vaše; ja sam čist, i od sada idem neznabošcima.". Savle iz Tarsa. Dap. 26,11 "I po svim sinagogama, često ih mučeći primoravah da hule, i sa prevelikom jarošću protiv njih, gonio sam ih čak i u tuđim gradovima."; 1 Tim. 1,13. Neznabošci. Rim. 2,24 "Jer se ime Božije zbog vas huli među neznabošcima, kao što je napisano.". Imenej i Aleksandar. 1 Tim. 1,20.