(Vid. Molitva tajna, zajednička, domaća, za druge, uslišena.)
= naređena je. Isa. 54,6 "Jer kao ženu ostavljenu i u duhu ožalošćenu dozva te Gospod, i kao mladu ženu puštenu, govori Gospod."; Pl. Jer. 3,41 "??"; Mt. 7,7-11 "Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. 8 Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se. 9 Ili koji je među vama čovjek od koga ako sin njegov zaište hljeba, kamen da mu da? 10 Ili ako ribe zaište, da mu da zmiju? 11 Kada, dakle, vi, zli budući, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?"; Lk. 11,9-13 "I ja vama kažem: Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. 10 Jer svaki koji ište, dobija; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se. 11 Koji je među vama otac od koga ako sin zaište hljeba, da mu dade kamen? Ili ako zaište ribu, da mu mjesto ribe dade zmiju? 12 Ili ako zaište jaje, da mu dade skorpiju? 13 Kada dakle vi, zli budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu od njega?"; Lk. 18,1 "Kaza im pak i priču kako treba svagda da se mole, i da ne klonu,"; Fil. 4,6; Kol. 4,2 "U molitvi budite istrajni; bdite u njoj sa zahvaljivanjem,"; 1. Sol. 5,17; 1 Tim. 2,8.
= treba se obraćati
Bogu. Ps. 5,2 "Slušaj viku moju, care moj i Bože moj! Jer se Tebi molim, Gospode!"; Ps. 29,8 "Glas Gospodnji potresa pustinju, potresa Gospod pustinju Kades."; Ps. 64,2 "Sakrij me od gomile bezakonika, od čete zločinaca,"; Ps. 141,1 "Gospode, vičem k Tebi, pohitaj k meni, čuj glas moljenja mog, kad vičem k Tebi."; Ef. 3,14 "Radi toga preklanjam koljena svoja pred Ocem Gospoda našega Isusa Hrista,".
Bogu kao našem Ocu. Mt. 6,9 "Ovako, dakle, molite se vi: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje;"; Lk. 1,2 "Kao što nam predadoše oni koji su od početka bili očevidci i sluge Riječi (Logosa),"; Rim. 8,15 "Jer ne primiste duha ropstva, da se opet bojite; nego primiste Duha usinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče!"; Gal. 4,6 "A pošto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša, koji viče: Ava, Oče!"; 1. Pt. 1,17 "I ako zovete Ocem onoga koji, ne gledajući ko je ko, sudi svakome po djelu, provodite u strahu vrijeme vašega stranstvovanja,".
Hristu. Lk. 23,42 "I reče Isusu: Sjeti me se, Gospode, kada dođeš u Carstvu svome."; Dap. 7,59 "I kamenovahu Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse, primi duh moj!"; 2. Sol. 2,16 "A sam Gospod naš Isus Hristos, i Bog i Otac naš, koji nas je zavolio i dao utjehu vječnu i nadu dobru u blagodati,", 17 "Neka utješi srca vaša i utvrdi vas u svakoj riječi i djelu dobrome."; 2 Tim. 4,22.
u ime Hristovo. Ps. 83,9 "Učini im onako kao Madijanu, kao Sisari, kao Javinu na potoku Kisonu."; Dan. 9,17 "Sada dakle poslušaj, Bože naš, molitvu sluge svog i molbe njegove, i obasjaj licem svojim opustelu svetinju svoju, Gospoda radi."; Jn. 14,13 "I što god zaištete (od Oca) u ime moje to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu.", 14 "I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti."; Jn. 15,16 "Ne izabraste vi mene, nego ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite; i rod vaš da ostane, da što god zaištete od Oca u ime moje da vam da."; Jn. 16,23 "I u onaj dan nećete me pitati ništa. Zaista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam.", 24 "Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena.".
zna naše potrebe. Mt. 6,8 "Ne budite, dakle, slični njima; jer zna Otac vaš šta vam treba prije no što zaištete od njega.", 32 "Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo."; Lk. 12,30 "Jer sve ovo traže neznabošci ovoga svijeta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.".
čuje = Ps. 2,9 "Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud.""; Ps. 17,6 "Tebe prizivam, jer ćeš me uslišiti Bože! Prigni k meni uho svoje, i čuj reči moje."; Ps. 32,15 "??"; 1. Pt. 3,12 "Jer oči Gospodnje obraćene su na pravednike, i uši njegove na molitvu njihovu; a lice Gospodnje protiv onih koji čine zlo."; Ps. 64,2 "Sakrij me od gomile bezakonika, od čete zločinaca,"; Ps. 65,19 "??".
uslišuje = Jov. 33,26 "Moliće se Bogu, i pomilovaće ga, i gledaće lice njegovo radujući se, i vratiće čoveku po pravdi njegovoj."; Ps. 16,6 "Uže mi je zahvatilo prekrasna mesta, i deo mi je moj mio."; Ps. 31,6 "Nenavidim one koji poštuju propadljive idole; ja se u Gospoda uzdam."; Ps. 90,15 "Obraduj nas prema danima, u koje si nas mučio, i prema godinama, u koje smo gledali nevolju."; Ps. 98,6 "U trube i rogove zatrubite pred carem Gospodom."; Ps. 117,5 "??"; Ps. 121,1 "Podižem oči svoje ka gorama; odakle mi dolazi pomoć?"; Ps. 137,3; Ps. 144,19 "??"; Prič. 15,29; Isa. 30,19 "Jer će narod nastavati u Sionu, u Jerusalimu; nećeš više plakati, doista će te pomilovati kad povičeš; čim te čuje, odazvaće ti se."; Isa. 65,24 "I pre nego poviču, ja ću se odazvati; još će govoriti, a ja ću uslišiti."; Jer. 29,12 "Tada ćete me prizivati i ići ćete i molićete mi se, i uslišiću vas.". Vid. Molitva uslišena.
uslišuje =, upućenu u ime Hrista. Jn. 14,13 "I što god zaištete (od Oca) u ime moje to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu.", 14 "I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti."; Jn. 15,16 "Ne izabraste vi mene, nego ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite; i rod vaš da ostane, da što god zaištete od Oca u ime moje da vam da."; Jn. 16,23 "I u onaj dan nećete me pitati ništa. Zaista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam.", 24 "Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena.".
stoji blizu onih, koji Ga prizivlju. Ps. 144,18 "??".
milostiv je i dobar prema onima, koji Ga traže. Jezd. 8,22 "Jer me beše stid iskati od cara vojske i konjika da nas brane od neprijatelja putem, jer bejasmo rekli caru govoreći: Ruka je Boga našeg na dobro nad svima koji Ga traže, i jačina je NJegova i gnev na sve koji Ga ostavljaju."; Pl. Jer. 3,25 "Ležimo u sramoti svojoj, i pokriva nas rug naš; jer Gospodu Bogu svom grešismo mi i oci naši od detinjstva svog do danas, i ne slušasmo glas Gospoda Boga svog.".
obećan je kao Duh = Zah. 12,10 "I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem.".
upućuje = Ef. 6,18 "I svakom molitvom i prozbom molite se u Duhu u svako doba, i uz to, bdite sa svakom istrajnošću i moljenjem za sve svete,"; Jd. st. 20.
pomaže našoj slabosti u = Rim. 8,25 "Ako li se nadamo onome što ne vidimo, čekamo sa strpljenjem.", 26 "A takođe nam i Duh pomaže u našim nemoćima: jer ne znamo šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh se moli za nas uzdisajima neizrecivim.".
kao Duh posinački goni nas na = Rim. 8,15 "Jer ne primiste duha ropstva, da se opet bojite; nego primiste Duha usinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče!"; Gal. 4,6 "A pošto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša, koji viče: Ava, Oče!".
s verom. Mt. 21,22 "I sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete."; Mk. 11,24 "Zato vam kažem: Sve što ištete u svojoj molitvi, vjerujte da ćete primiti; i biće vam."; Jev. 11,6 "A bez vjere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu, treba da vjeruje da Bog postoji i da On nagrađuje one koji ga traže."; Jak. 1,6 "Ali neka ište s vjerom, ne sumnjajući ništa; jer koji sumnja on je kao morski val što ga vjetar podiže i vitla.".
s punom verom. Jev. 10,22 "Pristupajmo istinitim srcem, u punoj vjeri, sa srcima očišćenim od zle savjesti i tijelom opranim vodom čistom,".
s nadom na Boga. Ps. 4,3 "Znajte da Gospod divno čuva svetog svog; Gospod čuje kad Ga zovem."; Ps. 54,16 "??"; Ps. 55,9 "Porazi, Gospode, i razdeli jezike njihove, jer vidim nasilje i svađu u gradu;"; 1 Jn. 5,14 "I ovo je smjelost koju imamo prema njemu da nas posluša ako što molimo po volji njegovoj.".
slobodno. Jev. 4,16 "Stoga pristupajmo smjelo prijestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za blagovremenu pomoć.".
bez zlobnih pomisli. Mt. 5,23 "Ako, dakle, prineseš dar svoj žrtveniku, i ondje se sjetiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe,", 24 "Ostavi ondje dar svoj pred žrtvenikom, i idi te se najprije pomiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj.".
u vidu praštanja. Mt. 5,23 "Ako, dakle, prineseš dar svoj žrtveniku, i ondje se sjetiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe,", 24 "Ostavi ondje dar svoj pred žrtvenikom, i idi te se najprije pomiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj."; Mt. 6,12 "I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;"; Mk. 11,25 "I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate protiv koga; da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama sagrješenja vaša.".
svim srcem. 5 Moj. 4,29 "Ali ako i onde potražiš Gospoda Boga svog, naći ćeš Ga, ako Ga potražiš svim srcem svojim i svom dušom svojom."; Ps. 118,58 "??", 145 "??"; Jer. 29,13 "I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim.".
s raspoloženim srcem. Jov. 11,13 "Da ti upraviš srce svoje i podigneš ruke svoje k NJemu,".
s istinitim srcem. Jev. 10,22 "Pristupajmo istinitim srcem, u punoj vjeri, sa srcima očišćenim od zle savjesti i tijelom opranim vodom čistom,"; 2 Tim. 2,22.
u istini. Ps. 144,18 "??"; Jn. 4,24 "Bog je duh; i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju.".
ne lažljivim ustima. Ps. 16,1 "Čuvaj me, Bože; jer se u Te uzdam.".
u čistoti. 1 Tim. 2,8.
bez hvalisanja, kao što rade licemeri. Mt. 6,5 "I kada se moliš Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po sinagogama i na raskršću ulica stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem: Primili su platu svoju.", 6 "A ti kada se moliš, uđi u klijet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti: i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno.".
bez brbljanja, kao što rade neznabošci. Mt. 6,7 "A kada se molite, ne praznoslovite kao neznabošci, jer oni misle da će za mnoge riječi svoje biti uslišeni."; Prop. 5,2 "Nemoj nagliti ustima svojim, i srce tvoje da ne bude brzo izgovoriti šta pred Bogom, jer je Bog na nebu, a ti si na zemlji, zato neka bude malo reči tvojih.", 3 "Jer san dolazi od mnogog posla, a glas bezumnikov od mnogih reči."; Isa. 58,13 "Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči,".
smireno. 1 Moj. 32,10 "Nisam vredan tolike milosti i tolike vere što si učinio sluzi svom; jer samo sa štapom svojim pređoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dve čete."; 2 Dn. 7,14 "I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu."; 2 Dn. 33,12 "I kad beše u nevolji, moljaše se Gospodu Bogu svom, i ponizi se veoma pred Bogom otaca svojih."; Isa. 26,16 "Gospode, u nevolji tražiše Te, i zvaše pokornu molitvu kad si ih karao.".
ponizno. Mt. 26,39 "I otišavši malo, pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti!",42 "Opet i drugi put otide i pomoli se govoreći: Oče moj, ako ne može da me mimoiđe ova čaša da je ne pijem, neka bude volja tvoja."; Lk. 22,42 "Govoreći: Oče, kad bi htio da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, no tvoja neka bude!"; 1 Jn. 5,14 "I ovo je smjelost koju imamo prema njemu da nas posluša ako što molimo po volji njegovoj.".
sa željom da se usliši. 1 Car. 8,28 "Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, čuj viku i molitvu, kojim Ti se moli danas sluga Tvoj;"; 2 Dn. 6,19 "Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, čuj viku i molitvu kojom Ti se danas moli sluga Tvoj."; Ps. 4,1 "Kad Te zovem čuj me, Bože, pravdo moja! U teskobi daj mi prostor; smiluj se na me i usliši molitvu moju."; Ps. 5,2 "Slušaj viku moju, care moj i Bože moj! Jer se Tebi molim, Gospode!"; Ps. 16,1 "Čuvaj me, Bože; jer se u Te uzdam."; Ps. 26,7 "Da razglašujem hvalu Tvoju i kazujem sva čudesa Tvoja."; Ps. 38,12 "Koji traže dušu moju nameštaju zamku, i koji su mi zlu radi, govore o pogibli i po sav dan misle o prevari."; Ps. 87,2 "Vrata sionska ljubi Gospod više svih stanova Jakovljevih,"; Ps. 101, "Razmišljam o putu pravom, kad bi god došao k meni, hodim u bezazlenosti srca svog u domu svom."2; Ps. 107,6 "Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove."; Ps. 118,169 "??"; Ps. 141,6 "Rasuše se po kamenim vrletima sudije njihove, i čuše reči moje kako su blage."; Ps. 142,1 "Glasom svojim ka Gospodu vičem, glasom svojim Gospodu se molim.".
smotreno. Prop. 5,2 "Nemoj nagliti ustima svojim, i srce tvoje da ne bude brzo izgovoriti šta pred Bogom, jer je Bog na nebu, a ti si na zemlji, zato neka bude malo reči tvojih.".
trezveno. Mt. 26,41 "Bdite i molite se da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je tijelo slabo."; Mk. 13,33 "Pazite, bdite i molite se; jer ne znate kad će vrijeme nastati."; Mk. 14,38 "Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje; jer duh je srčan ali je tijelo slabo."; Lk. 21,36 "Bdite, dakle, u svako vrijeme moleći se da se udostojite da izbjegnete sve što se ima dogoditi, i da stanete pred Sina Čovječijega."; Ef. 6,18 "I svakom molitvom i prozbom molite se u Duhu u svako doba, i uz to, bdite sa svakom istrajnošću i moljenjem za sve svete,"; Kol. 4,2 "U molitvi budite istrajni; bdite u njoj sa zahvaljivanjem,"; 1. Pt. 4,7 "A svemu se kraj približio. Budite, dakle, cjelomudreni i trezveni u molitvama.".
usrdno. 1. Sol. 3,10 "Noć i dan najusrdnije se molimo Bogu da vidimo lice vaše i da dopunimo ono što nedostaje vjeri vašoj."; Jak. 5,17 "Ilija bješe čovjek isto kao i mi, i molitvom pomoli se Bogu da ne bude dažda, i ne udari dažd na zemlji za tri godine i šest mjeseci.".
ne kloneći duhom. 1 Moj. 32,26 "Pa onda reče: Pusti me, zora je. A Jakov mu reče: Neću te pustiti dokle me ne blagosloviš."; Lk. 11,8 "Kažem vam: Ako i ne ustane da mu dade zato što mu je prijatelj, ali za njegovu bezočnost ustaće i daće koliko mu treba.", 9 "I ja vama kažem: Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se."; Lk. 18,1-7 "Kaza im pak i priču kako treba svagda da se mole, i da ne klonu, 2 Govoreći: U nekome gradu bijaše nekakav sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše. 3 A u onome gradu bijaše jedna udovica, i ona dolažaše k njemu govoreći: Odbrani me od suparnika mojega. 4 I ne htjede zadugo. A najposlije reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne stidim, 5 No budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dodijava. 6 I reče Gospod: Čujte šta govori nepravedni sudija! 7 A zar Bog neće odbraniti izabranike svoje koji mu vapiju dan i noć, i zar će oklijevati?".
stalno. Ps. 115,2 "Zašto da govore narodi: Gde li je Bog njihov?"; Rim. 12,12 "Budite u nadi radosni U nevolji trpeljivi, u molitvi postojani."; Ef. 6,18 "I svakom molitvom i prozbom molite se u Duhu u svako doba, i uz to, bdite sa svakom istrajnošću i moljenjem za sve svete,"; Kol. 4,2 "U molitvi budite istrajni; bdite u njoj sa zahvaljivanjem,".
da se ne bi palo u napast. Mt. 6,13 "I ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga. Jer je tvoje carstvo i sila i slava u vijekove. Amin."; Mt. 26,41 "Bdite i molite se da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je tijelo slabo."; Mk. 14,38 "Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje; jer duh je srčan ali je tijelo slabo."; Lk. 11,4 "I oprosti nam grijehe naše, jer i mi opraštamo svakome dužniku svojemu; i ne uvedi nas u iskušenje; nego nas izbavi od zloga."; Lk. 22,40 "A kad bi na mjestu reče im: Molite se da ne padnete u iskušenje.", 46 "I reče im: [to spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje!".
u nevolji. 2 Sam. 22,7 "U teskobi svojoj prizvah Gospoda, i k Bogu svom povikah, On ču iz dvora svog glas moj, i vika moja dođe mu do ušiju."; Ps. 17,6 "Tebe prizivam, jer ćeš me uslišiti Bože! Prigni k meni uho svoje, i čuj reči moje."; 1 Car. 8,37 "Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, suša, medljika, skakavci, gusenice, ili kad ga pritesni neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kakvo god zlo, kakva god bolest,", 38 "Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god čoveka ili od svega Tvog naroda Izrailja, ko pozna muku srca svog i podigne ruke svoje u ovom domu,"; 2 Dn. 7,13 "Ako zatvorim nebo da ne bude dažda, ili ako zapovedim skakavcima da popasu zemlju, ili ako pustim pomor na narod svoj,", 14 "I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu."; 2 Dn. 20,9 "Kad nas zadesi kako zlo, mač osvetni ili pomor ili glad, staćemo pred ovim domom i pred Tobom, jer je ime Tvoje u ovom domu, i vapićemo Tebi u nevolji svojoj, usliši i izbavi."; Ps. 49,15 "Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih; jer me On prima."; Ps. 85,7 "Pokaži nam, Gospode, milost svoju, i pomoć svoju daj nam."; Ps. 119,1 "Blago onima kojima je put čist, koji hode u zakonu Gospodnjem."; Isa. 26,8 "I na putu sudova Tvojih, Gospode, čekamo Te; Tvoje ime i Tvoj spomen žudi duša.", 9 "Dušom svojom žudim Tebe noću, i duhom svojim što je u meni tražim Te jutrom; jer kad su sudovi Tvoji na zemlji, uče se pravdi koji žive u vasiljenoj.", 16 "Gospode, u nevolji tražiše Te, i zvaše pokornu molitvu kad si ih karao."; Jak. 5,13 "Zlopati li se ko među vama? Neka se moli Bogu. Je li ko veseo? Neka pjeva Bogu.". Vid. Molitva u nevolji.
u bolesti. 1 Car. 8,37-39 "Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, suša, medljika, skakavci, gusenice, ili kad ga pritesni neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kakvo god zlo, kakva god bolest, 38 Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god čoveka ili od svega Tvog naroda Izrailja, ko pozna muku srca svog i podigne ruke svoje u ovom domu, 39 Ti čuj s neba, iz stana svog, i smiluj se i učini i podaj svakome po svim putevima njegovim, koje znaš u srcu njegovom; jer Ti sam znaš srca svih sinova čovečijih;"; 2 Dn. 6,28-30 "Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, suša ili medljika, skakavci ili gusenice kad budu, ili ga stegne neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kako god zlo i kakva god bolest, 29 Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god čoveka ili od svega naroda Tvog Izrailja, ko pozna muku svoju i bol svoj, i podigne ruke svoje u ovom domu, 30 Ti čuj s neba, iz stana svog, i oprosti i podaj svakome po putevima njegovim, šta znaš u srcu njegovom, jer Ti sam znaš srca sinova čovečijih;"; 2 Car. 20,2 "A on se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu govoreći:", 3 "Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma."i Isa. 38,2 "A Jezekija se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu,", 3 "I reče: Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma."; Ps. 6,2-7 "Smiluj se na me, Gospode, jer sam iznemogao; isceli me, jer su kosti moje ustreptale, 3 I duša se moja vrlo uzdrhtala. A Ti, Gospode, dokle ćeš. 4 Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, pomozi mi radi milosti svoje. 5 Jer mrtvi ne spominju Tebe; u grobu ko će Te slaviti? 6 Iznemogoh uzdišući; svaku noć kvasim odar svoj, suzama svojim natapam postelju svoju. 7 Usahnu od žalosti oko moje, postara se od množine neprijatelja mojih."; Ps. 37,1-3 "Nemoj se žestiti gledajući nevaljale, nemoj zavideti onima koji čine bezakonje. 2 Jer se kao trava brzo kose, i kao zeleno bilje venu. 3 Uzdaj se u Gospoda i tvori dobro; živi na zemlji i hrani istinu."; Ps. 38,10-13 "Srce moje jako kuca, ostavi me snaga moja, i vid očiju mojih, ni njega mi nema. 11 Drugovi moji i prijatelji moji videći rane moje odstupiše, daleko stoje bližnji moji. 12 Koji traže dušu moju nameštaju zamku, i koji su mi zlu radi, govore o pogibli i po sav dan misle o prevari. 13 A ja kao gluv ne čujem i kao nem koji ne otvara usta svoja."; Ps. 87,1-5 "Šta je sam osnovao na gorama svetim, 2 Vrata sionska ljubi Gospod više svih stanova Jakovljevih, 3 Slavno kazuju za Tebe, grade Božji! 4 "Među one, koji me znaju, brojaću Misir i Vavilon. Gle i Filisteji i Tir s etiopskom onde su se rodili." 5 O Sionu će se govoriti: Taj se i taj rodio u njemu; sam Višnji utvrđuje ga."; Jer. 17,14 "Isceli me, Gospode, i biću isceljen; izbavi me, i biću izbavljen, jer si Ti hvala moja."; Jak. 5,13 "Zlopati li se ko među vama? Neka se moli Bogu. Je li ko veseo? Neka pjeva Bogu.". Vid. Bolest.
tajno. Mt. 6,6 "A ti kada se moliš, uđi u klijet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti: i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno.".
u jutru. Ps. 5,3 "Ujutru slušaš glas moj, ujutru stojim pred Tobom, i čekam."; Ps. 62,1 "Ta, u Boga je mir duši mojoj, od NJega je spasenje moje!"; Ps. 87,13 "??"; Ps. 118,147 "??"; Ps. 142,8 "??"; Isa. 26,9 "Dušom svojom žudim Tebe noću, i duhom svojim što je u meni tražim Te jutrom; jer kad su sudovi Tvoji na zemlji, uče se pravdi koji žive u vasiljenoj.".
večerom i jutrom. Ps. 54,17 "??".
noću i danju. Ps. 54,17 "??"; Ps. 87,1 "Šta je sam osnovao na gorama svetim,"; 1. Sol. 3,10 "Noć i dan najusrdnije se molimo Bogu da vidimo lice vaše i da dopunimo ono što nedostaje vjeri vašoj."; 1 Tim. 5,5; 2 Tim. 1,3.
jednako. Lk. 21,36 "Bdite, dakle, u svako vrijeme moleći se da se udostojite da izbjegnete sve što se ima dogoditi, i da stanete pred Sina Čovječijega."; Dap. 10,2 "Pobožan i bogobojazan sa cijelim domom svojim, koji je činio mnoge milostinje narodu i molio se stalno Bogu;".
neprestano. 1 Dn. 16,11 "Tražite Gospoda i silu NJegovu; tražite lice NJegovo bez prestanka."; Ps. 104,4 "Činiš vetrove da su Ti anđeli, plamen ognjeni da su Ti sluge.".
bez umora i prekida. Lk. 18,1 "Kaza im pak i priču kako treba svagda da se mole, i da ne klonu,"; 1. Pt. 3,7 "Tako i vi, muževi, živite sa svojim ženama po razumu, ukazujući im čast kao slabijem ženskom sasudu, kao i sunasljednicama blagodati života, da ne budu ometane molitve vaše.".
na svakom mestu. 1 Tim. 2,8.
u svemu. Fil. 4,6.
= praćena
pokajanjem. 1 Car. 8,33 "Kad razbiju neprijatelji Tvoji narod Tvoj Izrailja zato što Ti zgreše, pa se obrate k Tebi i dadu slavu imenu Tvom, i pomole Ti se i zamole Te u ovom domu,", 47 "Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo, i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji onih koji ih zarobiše, i kažu: Sagrešismo i zlo učinismo, skrivismo,"; 2 Dn. 6,37 "Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji ropstva svog, i kažu: Sagrešismo i zlo učinismo i skrivismo;"; 2 Dn. 7,14 "I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu."; Jer. 36,7 "Ne bi li, moleći se, pripali ka Gospodu i vratili se svaki sa svog puta zlog, jer je velik gnev i jarost što je Gospod izrekao za taj narod."; Os. 14,2 "Uzmite sa sobom reči, i obratite se ka Gospodu; recite Mu: Oprosti sve bezakonje, i primi dobro; i daćemo žrtve usana svojih."; Dap. 8,22 "Zato se pokaj od te zloće tvoje, i moli se Bogu eda bi ti se oprostila pomisao srca tvojega;".
ispovedanjem grehova. Sud. 10,10 "Tada vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu govoreći: Sagrešismo Ti što ostavismo Boga svog i služismo Valima."; 1 Car. 8,47 "Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo, i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji onih koji ih zarobiše, i kažu: Sagrešismo i zlo učinismo, skrivismo,"; 2 Dn. 6,37 "Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji ropstva svog, i kažu: Sagrešismo i zlo učinismo i skrivismo;"; Jezd. 10,1 "A kad se moljaše Jezdra i ispovedaše grehe plačući i ležeći pred domom Božjim, skupi se k njemu iz Izrailja veliko mnoštvo ljudi i žena i dece; i narod plakaše veoma."; Nem. 1,5-7 "I rekoh: Oh Gospode Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji čuvaš zavet i milost onima koji Te ljube i drže Tvoje zapovesti. 6 Neka bude uho Tvoje prignuto i oči Tvoje otvorene da čuješ molitvu sluge svog kojom se sada molim pred Tobom dan i noć za sinove Izrailjeve, sluge Tvoje, i ispovedam grehe sinova Izrailjevih kojima Ti zgrešismo. 7 Skrivismo Ti i ne držasmo zapovesti ni uredbe ni zakone koje si zapovedio preko Mojsija, sluge svog."; Ps. 40,4 "Blago onome koji na Gospoda stavlja nadanje svoje, i ne obraća se oholima i onim koji teže na laž."; Dan. 9,20 "A dok ja još govorah i moljah se i ispovedah greh svoj i greh naroda svog Izrailja, i padah moleći se pred Gospodom Bogom svojim za svetu goru Boga svog,".
poniženjem. 1 Moj. 18,27 "A Avram odgovori i reče: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo."; 2 Dn. 7,14; Isa. 26,16 "Gospode, u nevolji tražiše Te, i zvaše pokornu molitvu kad si ih karao."; Dan. 9,8 "Gospode, u nas je sram na licu, u careva naših, u knezova naših i u otaca naših, jer Ti zgrešismo.".
suzama. 1 Sam. 1,10 "I ona, tužna u srcu pomoli se Gospodu plačući mnogo."; Jezd. 10,1 "A kad se moljaše Jezdra i ispovedaše grehe plačući i ležeći pred domom Božjim, skupi se k njemu iz Izrailja veliko mnoštvo ljudi i žena i dece; i narod plakaše veoma."; Nem. 1,4 "A kad čuh te reči sedoh i plakah, i tužih nekoliko dana, i postih i molih se pred Bogom nebeskim,"; Jer. 31,9 "Ići će plačući, i s molitvama ću ih dovesti natrag; vodiću ih pokraj potoka pravim putem, na kome se neće spoticati; jer sam Otac Izrailju, i Jefrem je prvenac moj."; Os. 12,5 "Bori se s anđelom, i nadjača; plaka, i moli Mu se; nađe Ga u Vetilju, i onde govori s nama.".
postom. Jezd. 8,23 "Tako postismo i molismo Boga svog za to, i umolismo Ga."; Nem. 1,4 "A kad čuh te reči sedoh i plakah, i tužih nekoliko dana, i postih i molih se pred Bogom nebeskim,"; Dan. 9,3 "I okretoh lice svoje ka Gospodu Bogu tražeći Ga molitvom i molbama s postom i s kostreti i pepelom."; Dap. 10,30 "A Kornilije reče: Prije četiri dana ja postih do ovoga časa, i u deveti čas bijah na molitvi u kući svojoj; i gle, čovjek stade preda me u haljini sjajnoj,"; Dap. 13,3 "Tada oni, postivši i pomolivši se Bogu i položivši ruke na njih, otpustiše ih."; Dap. 14,23 "I rukopoložiše im prezvitere za svaku Crkvu, pa pomolivši se Bogu s postom, predadoše ih Gospodu u koga vjerovaše."; 1. Kor. 7,5 "Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno, da bi se predali postu i molitvi, pa opet da se sastanete, da vas satana ne iskušava vašim neuzdržanjem.".
zahvaljivanjem. Ps. 115,17 "Neće Te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji siđu onamo gde se ćuti."; Ef. 1,16 "Ne prestajem blagodariti za vas spominjući vas u svojim molitvama:"; Fil. 4,6; Kol. 4,2 "U molitvi budite istrajni; bdite u njoj sa zahvaljivanjem,"; 1 Tim. 2,1.
= da bi se izmolila
Božja moć. 1 Dn. 16,11 "Tražite Gospoda i silu NJegovu; tražite lice NJegovo bez prestanka."; Ps. 53,1 "Reče bezumnik u srcu svom: Nema Boga; pronevaljališe se i zagrdeše u bezakonju, nema nikoga dobro da tvori."; Ps. 67,28 "??"; Ps. 78,11 "Zaboraviše dela NJegova, i čudesa, koja im je pokazao,"; Ps. 79,2 "Truplje sluga Tvojih dadoše pticama nebeskim da ih jedu, tela svetaca Tvojih zverima zemaljskim."; Ps. 85,16 "??"; Isa. 14,4 "Tada ćeš izvoditi ovu priču o caru vavilonskom i reći ćeš: Kako nesta nastojnika, nesta danka?"; Isa. 51,9 "Probudi se, probudi se, obuci se u silu, mišico Gospodnja; probudi se kao u staro vreme, za naraštaja prošlih; nisi li ti isekla Ravu i ranila zmaja?".
Božje milosrđe. Nem. 13,22 "A Levitima zapovedih da se očiste i da dođu i čuvaju vrata da bude svet dan subotni. I za ovo pomeni me, Bože moj, i oprosti mi po velikoj milosti svojoj."; Ps. 6,4 "Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, pomozi mi radi milosti svoje."; Ps. 24,7 "Vrata! Uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide car slave."; Ps. 30,16 "??"; Ps. 32,22 "??"; Ps. 50,1 "Bog nad bogovima, Gospod, govori i doziva zemlju od istoka sunčanog do zapada."; Ps. 68,13 "Smirivši se u svojim krajevima, vi ste kao golubica, kojoj su krila posrebrena, a perje joj se zlatni."; Ps. 84,7 "Idu zbor za zborom, javljaju se pred Bogom na Sionu."; Ps. 118,76 "??".
oproštaj grehova. Jov. 7,21 "Zašto mi ne oprostiš greh moj i ne ukloniš moje bezakonje? Jer ću sad leći u prah, i kad me potražiš, mene neće biti."; Ps. 24,7 "Vrata! Uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide car slave.",18 "??"; Ps. 38,8 "Iznemogoh i veoma oslabih, ričem od trzanja srca svog."; Ps. 50,1-3 "Bog nad bogovima, Gospod, govori i doziva zemlju od istoka sunčanog do zapada. 2 Sa Siona, koji je vrh krasote, javlja se Bog. 3 Ide Bog naš, i ne ćuti; pred NJim je oganj koji proždire, oko NJega je bura velika.", 7 "Slušaj, narode moj, šta ću ti kazati, Izrailju, šta ću ti javiti. Ja sam Bog, Bog tvoj.", 9 "Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvog, ni jarića iz torova tvojih."; Os. 14,2 "Uzmite sa sobom reči, i obratite se ka Gospodu; recite Mu: Oprosti sve bezakonje, i primi dobro; i daćemo žrtve usana svojih."; Mt. 6,12 "I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;"; Lk. 11,4 "I oprosti nam grijehe naše, jer i mi opraštamo svakome dužniku svojemu; i ne uvedi nas u iskušenje; nego nas izbavi od zloga.".
Božje sažalenje. Ps. 4,1 "Kad Te zovem čuj me, Bože, pravdo moja! U teskobi daj mi prostor; smiluj se na me i usliši molitvu moju."; Ps. 24,6 "Takav je rod onih koji Ga traže, i koji su radi stajati pred licem Tvojim, Bože Jakovljev!"; Ps. 26,7 "Da razglašujem hvalu Tvoju i kazujem sva čudesa Tvoja."; Ps. 29,10 "Gospod je sedeo nad potopom, i sedeće Gospod kao car uvek."; Ps. 39,11 "Ako ćeš karati čoveka za prestupe, rastočiće se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki čovek."; Ps. 56,1 "Smiluj se na me, Bože, jer čovek hoće da me proguta, neprijatelj me svaki dan pritešnjuje."; Ps. 66,1 "Poklikni Bogu, sva zemljo!"; Ps. 68,16 "Zašto gledate zavidljivo, gore humovite? Evo gora, na kojoj omile Bogu živeti, i na kojoj će Gospod živeti doveka."; Ps. 85,16 "??"; Ps. 115,4-6 "Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čovečijih. 5 Usta imaju, a ne govore; oči imaju, a ne vide; 6 Uši imaju, a ne čuju; nozdrve imaju, a ne mirišu;"; Ps. 118,58 "??", 77 "??"; Ps. 121,3 "Neće dati da popuzne noga tvoja; ne dremlje čuvar tvoj."; Isa. 33,2 "Gospode, smiluj se na nas, Tebe čekamo; budi im mišica svako jutro, i spasenje naše u nevolji."; Avak. 3,2 "Gospode, čuh reč Tvoju, i uplaših se; Gospode, delo svoje usred godina sačuvaj u životu, usred godina objavi ga, u gnevu seti se milosti.".
prolazni blagoslovi. 1 Moj. 28,20, 21; 1 Dn. 4,10 "I Javis prizva Boga Izrailjevog govoreći: O da bi me blagoslovio i raširio međe moje, i ruka Tvoja da bi bila sa mnom, i da bi me sačuvao oda zla da me ne ucveli! I učini Bog za šta ga moli."; Ps. 117,25 "??"; Nem. 1,11 "Oh Gospode! Neka bude uho Tvoje prignuto k molitvi sluge Tvog i k molitvi sluga Tvojih koji su radi bojati se imena Tvog, i daj danas sreću sluzi svom i učini da nađe milost pred ovim čovekom. A ja bejah peharnik carev."; Prič. 30,8; Zah. 10,1 "Ištite od Gospoda dažda u vreme poznog dažda, Gospod će pustiti munje, i daće vam izobila dažda i svakome trave u polju."; Mt. 6,11 "Hljeb naš nasušni daj nam danas;"; Lk. 11,3 "Hljeb naš nasušni daj nam svaki dan;"; Fil. 4,6.
duhovni blagoslovi. 1 Car. 3,9 "Daj dakle sluzi svom srce razumno da može suditi narodu Tvom i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu Tvom tako velikom?"; Ps. 6,4 "Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, pomozi mi radi milosti svoje."; Ps. 30,16 "??"; Ps. 50,10 "Jer je moje sve gorsko zverje, i stoka po planinama na hiljade."; Ps. 79,7 "Jer izjedoše Jakova, i naselje njegovo opusteše.", 19 "??"; Ps. 85,4 "Povrati nas Bože, Spasitelju naš, prekini srdnju svoju na nas."; Ps. 89,12 "Sever i jug Ti si stvorio, Tavor i Ermon o Tvom se imenu raduje."; Ps. 118,39 "??"; Mt. 6,33 "Nego ištite najprije Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati."; 1. Sol. 3,13 "Da bi se utvrdila srca vaša neporočna u svetosti pred Bogom i Ocem našim o dolasku Gospoda našega Isusa Hrista sa svima svetima njegovim. Amin."; Jev. 4,16 "Stoga pristupajmo smjelo prijestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za blagovremenu pomoć."; Jak. 1,5 "Ako li kome od vas nedostaje mudrosti, neka ište od Boga koji svima daje jednostavno i bez karanja, i daće mu se.".
Božju milost. 4 Moj. 14,18 "??", 19 "??"; 1 Car. 3,6 "A Solomun reče: Ti si učinio veliku milost sluzi svom Davidu ocu mom, kao što je hodio pred Tobom verno i pravedno i s pravim srcem prema Tebi; i sačuvao si mu ovu veliku milost, te mu dao sina da sedi na prestolu njegovom, kao što se vidi danas."; Ps. 24,5 "On će dobiti blagoslov od Gospoda, i milost od Boga, spasa svog."; Ps. 68,16 "Zašto gledate zavidljivo, gore humovite? Evo gora, na kojoj omile Bogu živeti, i na kojoj će Gospod živeti doveka."; Ps. 108,21 "??"; Ps. 50,1 "Bog nad bogovima, Gospod, govori i doziva zemlju od istoka sunčanog do zapada."; Jer. 32,18 "Činiš milost na hiljadama, i vraćaš za bezakonje otačko u nedra sinovima njihovim nakon njih; Bože veliki, silni, kome je ime Gospod nad vojskama;"; Dan. 9,4 "I pomolih se Gospodu Bogu svom i ispovedajući se rekoh: O Gospode, Bože veliki i strašni, koji držiš zavet i milost onima koji Te ljube i drže zapovesti Tvoje;", 18 "Bože moj, prigni uho svoje, i čuj; otvori oči svoje, i vidi pustoš našu i grad, na koji je prizvano ime Tvoje, jer ne radi svoje pravde nego radi milosti Tvoje padamo pred Tobom moleći se.".
Božja obećanja. 1 Moj. 32,9-12 "I reče Jakov: Bože oca mog Avrama i Bože oca mog Isaka, Gospode, koji si mi kazao: Vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja ću ti biti dobrotvor! 10 Nisam vredan tolike milosti i tolike vere što si učinio sluzi svom; jer samo sa štapom svojim pređoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dve čete. 11 Izbavi me iz ruke brata mog, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne dođe i ubije mene i mater s decom. 12 A Ti si kazao: Zaista ja ću ti biti dobrotvor, i učiniću seme tvoje da bude kao peska morskog, koji se ne može izbrojati od množine."; 2 Moj. 32,13 "Opomeni se Avrama, Isaka i Izrailja, sluga svojih, kojima si se sobom zakleo i obrekao im: Umnožiću seme vaše kao zvezde na nebu, i zemlju ovu, za koju govorih, svu ću dati semenu vašem da je njihova doveka."; 2 Sam. 7,25-29 "I tako, Gospode Bože, reč koju si obrekao sluzi svom i domu njegovom, potvrdi zasvagda, i učini kako si rekao. 26 Neka se veliča ime Tvoje do veka, da se govori: Gospod je nad vojskama Bog nad Izrailjem; i dom sluge Tvog Davida neka stoji tvrdo pred Tobom. 27 Jer si Ti, Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, javio sluzi svom govoreći: Dom ću sazidati tebi. Zato sluga Tvoj nađe u srcu svom da Ti se pomoli ovom molitvom. 28 Tako, Gospode, Gospode, Ti si Bog, i reči su Tvoje istina; Ti si ovo dobro obrekao sluzi svom. 29 Budi, dakle, voljan i blagoslovi dom sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer si Ti Gospode, rekao, i Tvojim će blagoslovom biti blagosloven dom sluge Tvog doveka."; 1 Car. 8,25 "Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, drži sluzi svom Davidu ocu mom šta si mu rekao govoreći: Neće ti nestati čoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevom, samo ako sinovi tvoji uščuvaju put svoj hodeći preda mnom, kao što si ti hodio preda mnom.", 26 "Sada dakle, Bože Izrailjev, neka se potvrdi reč Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu, ocu mom."; 2 Dn. 6,17 "Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, neka se potvrdi reč Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu."; Nem. 1,8-10 "Ali se opomeni reči koju si zapovedio Mojsiju sluzi svom govoreći: Vi ćete zgrešiti i ja ću vas rasejati među narode; 9 Ali ako se obratite k meni i stanete držati zapovesti moje i tvoriti ih, ako budete zagnani i na kraj sveta, sabraću vas odande i odvešću vas na mesto koje sam izabrao da onde nastanim ime svoje. 10 A ovo su sluge Tvoje i narod Tvoj, koji si iskupio silom svojom velikom i rukom svojom krepkom."; Ps. 88,49 "??"; Ps. 118,49 "??", 170; Isa. 63,15 "Pogledaj s neba, i vidi iz stana svetinje svoje i slave svoje, gde je revnost Tvoja i sila Tvoja, mnoštvo milosrđa Tvog i milosti Tvoje? Eda li će se meni ustegnuti?".
Božji zavet. 1 Car. 8,23 "I reče: Gospode Bože Izrailjev! Nema Boga takvog kakav si Ti gore na nebu ni dole na zemlji, koji čuvaš zavet i milost slugama svojim, koje hode pred Tobom svim srcem svojim;"; Nem. 9,32 "Sada dakle, Bože naš, Bože veliki, silni i strašni, koji čuvaš zavet i milost, nemoj da je malo pred Tobom što nas snađe sva ova muka, careve naše, knezove i sveštenike naše i proroke naše i oce naše i sav narod Tvoj od vremena careva asirskih do danas."; Jer. 14,21 "Nemoj nas odbaciti radi imena svog; nemoj naružiti prestola slave svoje, opomeni se zaveta svog s nama, nemoj ga ukinuti."; Dan. 9,4 "I pomolih se Gospodu Bogu svom i ispovedajući se rekoh: O Gospode, Bože veliki i strašni, koji držiš zavet i milost onima koji Te ljube i drže zapovesti Tvoje;".
Božju vernost. 1 Car. 8,24 "Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, šta si mu rekao; šta si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao što se vidi danas."; Ps. 88,49 "??"; Ps. 142,1 "Glasom svojim ka Gospodu vičem, glasom svojim Gospodu se molim.".
Božju pravdu. 1 Moj. 18,23-32 "I pristupiv Avram reče: Hoćeš li pogubiti i pravednog s nepravednim? 24 Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, i nećeš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu? 25 Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo? 26 I reče Gospod: Ako nađem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu njih radi. 27 A Avram odgovori i reče: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo. 28 Može biti pravednika pedeset manje pet, hoćeš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Neću, ako nađem četrdeset i pet. 29 I stade dalje govoriti, i reče: Može biti da će se naći četrdeset. Reče: Neću radi onih četrdeset. 30 Potom reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: Neću, ako nađem trideset. 31 Opet reče: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: Neću ih pogubiti za onih dvadeset. 32 Najposle reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti; može biti da će se naći deset. Reče: Neću ih pogubiti radi onih deset."; Dan. 9,16 "Gospode, po svoj pravdi Tvojoj neka se odvrati gnev Tvoj i jarost Tvoja od grada Tvog Jerusalima, svete gore Tvoje; jer sa greha naših i s bezakonja otaca naših Jerusalim i Tvoj narod posta rug u svih koji su oko nas.".
Božju slavu. 2 Moj. 32,11 "A Mojsije se zamoli Gospodu Bogu svom, i reče: Zašto se, Gospode, raspaljuje gnev Tvoj na narod Tvoj, koji si izveo iz zemlje misirske silom velikom i rukom krepkom?", 12 "Zašto da govore Misirci i kažu: Na zlo ih izvede, da ih pobije po planinama i da ih istrebi sa zemlje? Povrati se od gneva svog, i požali narod svoj oda zla."; 4 Moj. 14,13-17 "?? 14 ?? 15 ?? 16 ?? 17 ??"; 5 Moj. 9,28-29 "Da ne kažu koji žive u zemlji odakle si nas izveo: Nije ih mogao Gospod uvesti u zemlju koju im obeća, ili mrzeo je na njih, zato ih izvede da ih pobije u pustinji. 29 Jer su Tvoj narod i Tvoje nasledstvo, koje si izveo silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom."; Isu. 7,7-9 "I reče Isus: Jao! Gospode Bože, zašto prevede ovaj narod preko Jordana da nas predaš u ruke Amorejcima da nas pobiju? O, da htesmo ostati preko Jordana! 8 Jao! Gospode, šta da kažem, kad je Izrailj obratio pleća pred neprijateljima svojim? 9 Čuće Hananeji i svi stanovnici te zemlje, i sleći će se oko nas, i istrebiće ime naše sa zemlje; i šta ćeš učiniti od velikog imena svog?"; 1 Car. 18, "A kad Avdija beše na putu, gle, srete ga Ilija; i on ga pozna, i pade ničice, i reče: Jesi li ti, gospodaru moj Ilija?"36, 37; 1 Dn. 16,35 "I recite: Spasi nas, Bože spasenja našeg, i skupi nas i izbavi nas od naroda da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom."; Ps. 24,11 "??"; Ps. 30,3 "Gospode! Izveo si iz pakla dušu moju, i oživeo si me da ne siđem u grob."; Isa. 37,17-20 "Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi; čuj sve reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živog. 18 Istina je, opustošili su carevi asirski sve one narode i zemlje njihove, 19 I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku čovečjih, drvo i kamen, zato ih potrše. 20 I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznaju sva carstva na zemlji da si Ti sam Gospod."; Joil 2,17 "Između trema i oltara neka plaču sveštenici, sluge Gospodnje, i neka kažu: Prosti, Gospode, narodu svom, i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu, da njim ovladaju narodi; zašto da kažu u narodima: Gde im je Bog?".
Gospod nas uči da se molimo. Jov. 37,19 "Nauči nas šta ćemo Mu reći; ne možemo od tame govoriti po redu."; Lk. 11,1 "I kada se on moljaše Bogu na jednom mjestu pa prestade, reče mu neki od učenika njegovih: Gospode, nauči nas moliti se, kao što i Jovan nauči učenike svoje.".
= koju Bog sluša. 1 Car. 8,28 "Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, čuj viku i molitvu, kojim Ti se moli danas sluga Tvoj;"; 2 Dn. 6,19 "Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, čuj viku i molitvu kojom Ti se danas moli sluga Tvoj."; Ps. 5,1 "Čuj, Gospode, reči moje, razumi pomisli moje.", 2 "Slušaj viku moju, care moj i Bože moj! Jer se Tebi molim, Gospode!"; Ps. 27,1 "Gospod je videlo moje i spasenje moje; koga da se bojim? Gospod je krepost života mog; koga da se strašim?", 2 "Ako navale na me zlikovci da pojedu telo moje, protivnici i neprijatelji moji, spotaći će se i pašće."; Ps. 35,2 "Uzmi oružje i štit, i digni se meni u pomoć."; Ps. 54,1 "Bože! Imenom svojim pomozi mi, i krepošću svojom odbrani me na sudu."; Ps. 60,1 "Bože, rasrdio si se na nas, rasuo si nas, gnevio si se; povrati nas."; Ps. 83,8 "I Asur udruže se s njima; postadoše mišica sinovima Lotovim."; Ps. 85,8 "Da poslušam šta govori Gospod Bog. On izriče mir narodu svom i svecima svojim, i onima koji se obraćaju srcem k NJemu."; Ps. 101,1 "Milost i pravdu pevam; Tebe, Gospode, slavim.", 2 "Razmišljam o putu pravom, kad bi god došao k meni, hodim u bezazlenosti srca svog u domu svom."; Ps. 118,149 "??"; Ps. 139,6 "Čudno je za me znanje Tvoje, visoko, ne mogu da ga dokučim."; Ps. 142,1 "Glasom svojim ka Gospodu vičem, glasom svojim Gospodu se molim.".
Bog obećava da će uslišiti = 2 Dn. 7,14 "I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu."; Ps. 49,15 "Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih; jer me On prima."; Ps. 90,15 "Obraduj nas prema danima, u koje si nas mučio, i prema godinama, u koje smo gledali nevolju."; Isa. 58,9 "Tada ćeš prizivati, i Gospod će te čuti; vikaćeš, i reći će: Evo me. Ako izbaciš između sebe jaram i prestaneš pružati prst i govoriti zlo;"; Isa. 65,24 "I pre nego poviču, ja ću se odazvati; još će govoriti, a ja ću uslišiti."; Jer. 29,12 "Tada ćete me prizivati i ići ćete i molićete mi se, i uslišiću vas."; Jer. 33,3 "Zovi me, i odazvaću ti se, i kazaću ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš."; Am. 5,4; Zah. 3,9 "Jer gle, kamen koji metnuh pred Isusa na tom je jednom kamenu sedam očiju; gle, ja ću ga otesati, govori Gospod nad vojskama, i uzeću bezakonje te zemlje u jedan dan.".
Hristos je obećao da će Bog uslišiti = Mt. 7,7-11 "Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. 8 Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se. 9 Ili koji je među vama čovjek od koga ako sin njegov zaište hljeba, kamen da mu da? 10 Ili ako ribe zaište, da mu da zmiju? 11 Kada, dakle, vi, zli budući, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?"; Lk. 11,9-13 "I ja vama kažem: Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. 10 Jer svaki koji ište, dobija; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se. 11 Koji je među vama otac od koga ako sin zaište hljeba, da mu dade kamen? Ili ako zaište ribu, da mu mjesto ribe dade zmiju? 12 Ili ako zaište jaje, da mu dade skorpiju? 13 Kada dakle vi, zli budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu od njega?"; Jn. 16, 23 "I u onaj dan nećete me pitati ništa. Zaista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam.", 24 "Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena.".
Hristos je obećao da će sam uslišiti = Jn. 14,13 "I što god zaištete (od Oca) u ime moje to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu.", 14 "I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti."; Jn. 15,7 "Ako ostanete u meni i riječi moje u vama ostanu, što god hoćete ištite i biće vam.".
Božja očinska dobrota. Mt. 7,9-11 "Ili koji je među vama čovjek od koga ako sin njegov zaište hljeba, kamen da mu da? 10 Ili ako ribe zaište, da mu da zmiju? 11 Kada, dakle, vi, zli budući, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?"; Lk. 11,11-13 "Koji je među vama otac od koga ako sin zaište hljeba, da mu dade kamen? Ili ako zaište ribu, da mu mjesto ribe dade zmiju? 12 Ili ako zaište jaje, da mu dade skorpiju? 13 Kada dakle vi, zli budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu od njega?".
Sećanje na ranije milosti. Nem. 9,27 "Zato si ih davao u ruke neprijateljima njihovim koji ih mučaše. A kad u nevolji svojoj vikaše k Tebi Ti si ih uslišio s neba i po velikoj milosti svojoj davao si im izbavitelje, koji ih izbavljahu iz ruku neprijatelja njihovih."; Ps. 5,2 "Slušaj viku moju, care moj i Bože moj! Jer se Tebi molim, Gospode!"; Ps. 16,6 "Uže mi je zahvatilo prekrasna mesta, i deo mi je moj mio."; Ps. 21,24 "??"; Ps. 55,13 "Nego ti koji si mi bio to što ja sam, drug moj i znanac moj."; Ps. 115,2 "Zašto da govore narodi: Gde li je Bog njihov?"; Ps. 137,3 "Onde iskahu koji nas zarobiše da pevamo, i koji nas oboriše da se veselimo: "Pevajte nam pesmu sionsku.""; 1 Jn. 5,15 "I kad znamo da nas sluša što god molimo, znamo da imamo traženo što smo iskali od njega.".
Bog je bogat za sve koji Ga prizivlju. Rim. 10,12 "Jer nema razlike između Judejca i Jelina; jer je isti Gospod sviju, bogat za sve koji ga prizivaju.".
Verni ljube = Ps. 72,28 "??"; Ps. 41,2 "Gospod će ga sačuvati i poživeće ga; biće blažen na zemlji. Nećeš ga dati na volju neprijateljima njegovim."; Ps. 83,2 "Jer evo neprijatelji Tvoji uzavreše, i koji Te nenavide, podigoše glavu.".
= pravednoga silna je. Jak. 5,16 "Ispovijedajte pak jedni drugima sagrješenja, i molite se Bogu jedni za druge, da ozdravite. Mnogo je moćna usrdna molitva pravednika.".
Pravednička = ugodna je Bogu. Prič. 15,8, 29.
Prizivajte Gospoda dok je blizu vas. Isa. 55,6 "Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte Ga, dokle je blizu.".
Ko prizove ime Gospodnje biće spašen. Dap. 2,21 "I biće da će se spasti svaki koji prizove ime Gospodnje."; Rim. 10,13 "Jer svaki koji prizove Ime Gospodnje biće spasen."; Joil 2, "I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zla."32.
Tražite Me i bićete živi. Am. 5,4, 6.
Sila = 1 Moj. 18,23-32 "I pristupiv Avram reče: Hoćeš li pogubiti i pravednog s nepravednim? 24 Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, i nećeš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu? 25 Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo? 26 I reče Gospod: Ako nađem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu njih radi. 27 A Avram odgovori i reče: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo. 28 Može biti pravednika pedeset manje pet, hoćeš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Neću, ako nađem četrdeset i pet. 29 I stade dalje govoriti, i reče: Može biti da će se naći četrdeset. Reče: Neću radi onih četrdeset. 30 Potom reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: Neću, ako nađem trideset. 31 Opet reče: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: Neću ih pogubiti za onih dvadeset. 32 Najposle reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti; može biti da će se naći deset. Reče: Neću ih pogubiti radi onih deset."; 2 Moj. 17,11 "I dokle Mojsije držaše u vis ruke svoje, pobeđivahu Izrailjci, a kako bi spustio ruke, odmah nadvlađivahu Amaličani."; 2 Moj. 33,11-17 "I Gospod govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori čovek s prijateljem svojim. Potom se vraćaše Mojsije u logor, a sluga njegov Isus sin Navin, momak, ne izlažaše iz šatora. 12 I reče Mojsije Gospodu: Gledaj, Ti mi kažeš: Vodi taj narod. A nisi mi kazao koga ćeš poslati sa mnom, a rekao si: Znam te po imenu i našao si milost preda mnom. 13 Ako sam dakle našao milost pred Tobom, pokaži mi put svoj, da Te poznam i nađem milost pred Tobom; i vidi da je ovaj narod Tvoj narod. 14 I reče Gospod: Moje će lice ići napred, i daću ti odmor. 15 A Mojsije mu reče: Ako neće ići napred lice Tvoje, nemoj nas kretati odavde. 16 Jer po čemu će se poznati da smo našli milost pred Tobom, ja i narod Tvoj? Zar ne po tome što Ti ideš s nama? Tako ćemo se razlikovati ja i narod Tvoj od svakog naroda na zemlji. 17 A Gospod reče Mojsiju: Učiniću i to što si kazao, jer si našao milost preda mnom i znam te po imenu."; Ps. 105,23 "Tada dođe Izrailj u Misir, i Jakov se preseli u zemlju Hamovu."; Jak. 5,17 "Ilija bješe čovjek isto kao i mi, i molitvom pomoli se Bogu da ne bude dažda, i ne udari dažd na zemlji za tri godine i šest mjeseci.", 18 "I opet se pomoli, i nebo dade kišu, i zemlja iznese rod svoj.". Vid. Molitva uslišena.
= zloga
licemerna je. Ps. 77,36 "??", 37 "??"; Mt. 6,5 "I kada se moliš Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po sinagogama i na raskršću ulica stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem: Primili su platu svoju."; Mt. 23,14 "Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni."; Mk. 12,40 "Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole dugo, biće još većma osuđeni."; Lk. 20,47 "Koji jedu kuće udovičke, i lažno se mole dugo, oni će još većma biti osuđeni.".
ne potiče iz srca, već iz usta. Os. 7,14 "Niti me prizivaše iz srca svog, nego ridaše na odrima svojim; žita i vina radi skupljajući se odstupaju od mene."; Mt. 15,8 "Približava mi se narod ovaj ustima svojim i usnama me poštuje, a srce im je daleko od mene."; Mk. 7,6 "A on odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemjere, kao što je pisano: Ovaj narod usnama me poštuje, a srce im je daleko od mene."; Isa. 29,13 "Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni,".
puna je hvalisanja. Mt. 6,5 "I kada se moliš Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po sinagogama i na raskršću ulica stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem: Primili su platu svoju.".
ispunjena je saznanjem svoje pravednosti. Lk. 18,11 "Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik.".
prazne su reči. 1 Car. 18,26 "I uzeše junca, kog im dade, i prigotoviše, i stadoše prizivati ime Valovo od jutra do podne govoreći: Vale, usliši nas! Ali nikakvog glasa ni koga da odgovori. I skakahu oko oltara, koji načiniše."; Prop. 5,2 "Nemoj nagliti ustima svojim, i srce tvoje da ne bude brzo izgovoriti šta pred Bogom, jer je Bog na nebu, a ti si na zemlji, zato neka bude malo reči tvojih.", 3 "Jer san dolazi od mnogog posla, a glas bezumnikov od mnogih reči."; Isa. 58,13 "Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči,"; Mt. 6,7 "A kada se molite, ne praznoslovite kao neznabošci, jer oni misle da će za mnoge riječi svoje biti uslišeni.".
ima jedini cilj da dođe do privremenih blaga. Os. 7,14 "Niti me prizivaše iz srca svog, nego ridaše na odrima svojim; žita i vina radi skupljajući se odstupaju od mene."; Mt. 6,32 "Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo."; Lk. 12,30 "Jer sve ovo traže neznabošci ovoga svijeta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.".
duge su iz koristoljublja. Mt. 23,14 "Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni."; Mk. 12,40 "Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole dugo, biće još većma osuđeni."; Lk. 20,47 "Koji jedu kuće udovičke, i lažno se mole dugo, oni će još većma biti osuđeni.".
neuspešna je. Isa. 1,15 "Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi."; Jer. 11,11 "Zato ovako veli Gospod: Evo, ja ću pustiti na njih zlo, iz kog neće moći izaći, i vapiće k meni, ali ih neću uslišiti.", 14 "Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podiži vike ni molbe za njih, jer ih neću uslišiti kad zavape k meni u nevolji svojoj."; Jer. 14,13 "Tada rekoh: Oh, Gospode Gospode, evo, proroci im govore: Nećete videti mača, i neće biti gladi u vas, nego ću vam dati mir pouzdan na ovom mestu."; Jezek. 8,18 "Zato ću i ja učiniti u gnevu, neće žaliti oko moje, niti ću se smilovati, i kad stanu vikati glasno u moje uši, neću ih uslišiti."; Mih. 3,4 "Tada će vikati ka Gospodu, ali ih neće uslišiti, nego će sakriti lice svoje od njih u ono vreme, kako oni zlo radiše."; Jn. 9,31 "A znamo da Bog ne sluša grješnike; nego ako ko Boga poštuje i volju njegovu tvori, toga sluša.". Vid. Molitva uslišena.
gad je Bogu. Prič. 15,8; Prič. 21,27; Prič. 28,9; Isa. 1,11-15 "Šta će mi mnoštvo žrtava vaših? Veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću. 12 Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom tremu? 13 Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine. 14 Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi. 15 Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi."; Jer. 6,20 "Šta će mi tamjan, što dolazi iz Save, i dobri cimet iz daleke zemlje? Žrtve vaše paljenice nisu mi ugodne, niti su mi prinosi vaši mili."; Os. 8,13; Am. 5,21.
zao se ne moli. Jov. 15,4 "A ti uništavaš strah Božji i ukidaš molitve k Bogu."; Jov. 21,15 "Šta je svemogući da mu služimo? I kakva nam je korist, da mu se molimo?"; Jov. 27,10 "Hoće li se Svemogućem radovati? Hoće li prizivati Boga u svako vreme?"; Ps. 13,4 "Da ne reče neprijatelj moj: Nadvladao sam ga; da se ne raduju koji me gone, ako posrnem."; Ps. 52,4 "LJubiš svakojake reči od pogibli, i jezik lukav."; Ps. 78,6 "Da bi znao potonji naraštaj, deca koja će se roditi, pa i oni da bi kazivali svojoj deci."; Isa. 43,22 "A ti, Jakove, ne priziva me, i bejah ti dosadan, Izrailju."; Jer. 10,25 "Izlij gnev svoj na narode koji Te ne poznaju, i na plemena koja ne prizivaju ime Tvoje, jer proždreše Jakova, proždreše ga da ga nema, i naselje njegovo opusteše."; Os. 7,7 "Svi su kao peć ugrejani i proždiru svoje sudije; svi carevi njihovi padaju, nijedan između njih ne viče k meni.", 14 "Niti me prizivaše iz srca svog, nego ridaše na odrima svojim; žita i vina radi skupljajući se odstupaju od mene.".
= jeste
obraćanje Bogu. Ps. 5,3 "Ujutru slušaš glas moj, ujutru stojim pred Tobom, i čekam.".
približavanje Bogu. 1 Sam. 14,36 "Potom reče Saul: Hajdemo za Filistejima noćas, da ih plenimo do jutra, i da ih ne ostavimo ni jednog. A oni rekoše: Čini šta ti je god volja. Ali sveštenik reče: Da pristupimo ovde k Bogu."; Ps. 72,28 "??"; Isa. 58,2 "Premda me svaki dan traže i radi su znati puteve moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja sud Boga svog; ištu od mene sudove pravedne, žele približiti se k Bogu."; Ef. 3,12 "U kome imamo slobodu i pristup s pouzdanjem kroz vjeru u NJega."; Jev. 10,22 "Pristupajmo istinitim srcem, u punoj vjeri, sa srcima očišćenim od zle savjesti i tijelom opranim vodom čistom,".
traženje Boga. Jov. 8,5 "A ti da potražiš Boga i pomoliš se Svemogućem,"; Ps. 62,1 "Ta, u Boga je mir duši mojoj, od NJega je spasenje moje!"; Ps. 77,34 "??"; Ps. 118,2 "Neka reče Izrailj da je doveka milost NJegova;"; Isa. 55,6 "Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte Ga, dokle je blizu.".
tražiti Božje lice. 1 Dn. 16,11 "Tražite Gospoda i silu NJegovu; tražite lice NJegovo bez prestanka."; Ps. 26,8 "Gospode! Omileo mi je stan doma Tvog, i mesto naselja slave Tvoje."; Ps. 104,4 "Činiš vetrove da su Ti anđeli, plamen ognjeni da su Ti sluge.".
imati pristupa k Bogu. Ef. 2,18 "Jer kroz NJega imamo i jedni i drugi pristup ka Ocu u jednom Duhu.".
prizivati Boga. 1 Dn. 4,10 "I Javis prizva Boga Izrailjevog govoreći: O da bi me blagoslovio i raširio međe moje, i ruka Tvoja da bi bila sa mnom, i da bi me sačuvao oda zla da me ne ucveli! I učini Bog za šta ga moli."; 1 Dn. 21,26 "I onde načini David oltar Gospodu, i prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i prizva Gospoda, i usliši ga spustivši oganj s neba na oltar žrtve paljenice."; Ps. 16,6 "Uže mi je zahvatilo prekrasna mesta, i deo mi je moj mio."; Ps. 26,7 "Da razglašujem hvalu Tvoju i kazujem sva čudesa Tvoja."; Ps. 117,5 "??"; Isa. 55,6 "Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte Ga, dokle je blizu.".
prizivati Božje ime. 1 Moj. 12,8 "Posle otide odande na brdo, koje je prema istoku od Vetilja, i onde razape šator svoj, te mu Vetilj beše sa zapada a Gaj s istoka; i onde načini Gospodu žrtvenik, i prizva ime Gospodnje."; 5 Moj. 32,3 "Jer ću javljati ime Gospodnje; veličajte Boga našeg."; Ps. 104,1 "Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Gospode, Bože moj, velik si veoma, obukao si se u veličanstvo i krasotu."; Ps. 115,4 "Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čovečijih."; Dap. 2,21 "I biće da će se spasti svaki koji prizove ime Gospodnje.".
vikati k Bogu. 5 Moj. 26,7 "I mi zavapismo ka Gospodu Bogu otaca svojih, i Gospod ču glas naš, i pogleda na muku našu, na trud naš i na nevolju našu"; 1 Sam. 7,9 "Tada Samuilo uze jedno jagnje odojče, i prinese ga svega Gospodu na žrtvu paljenicu; i vapi Samuilo ka Gospodu za Izrailja, i usliši ga Gospod."; 2 Sam. 22,7 "U teskobi svojoj prizvah Gospoda, i k Bogu svom povikah, On ču iz dvora svog glas moj, i vika moja dođe mu do ušiju."; Ps. 3,4 "Glasom svojim vičem ka Gospodu, i čuje me sa svete gore svoje."; Ps. 17,6 "Tebe prizivam, jer ćeš me uslišiti Bože! Prigni k meni uho svoje, i čuj reči moje."; Ps. 27,1 "Gospod je videlo moje i spasenje moje; koga da se bojim? Gospod je krepost života mog; koga da se strašim?"; Ps. 33,17 "Nije u konju uzdanje da će pomoći; ako mu je i velika snaga; neće izbaviti."; Ps. 54,16 "??"; Ps. 56,2 "Neprijatelji moji svaki dan traže da me progutaju; jer mnogi napadaju na me oholo."; Ps. 87,1 "Šta je sam osnovao na gorama svetim,"; Ps. 137,3 "Onde iskahu koji nas zarobiše da pevamo, i koji nas oboriše da se veselimo: "Pevajte nam pesmu sionsku.""; Jn. 3,8 "Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide: tako je svaki koji je rođen od Duha.".
moliti Boga. 2 Car. 13,4 "Ali se Joahaz pomoli Gospodu, i Gospod ga usliši, jer vide nevolju Izrailjevu, kako ih muči car sirski."; 2 Dn. 33,12 "I kad beše u nevolji, moljaše se Gospodu Bogu svom, i ponizi se veoma pred Bogom otaca svojih."; Ps. 118,58 "??"; Ps. 141,1 "Gospode, vičem k Tebi, pohitaj k meni, čuj glas moljenja mog, kad vičem k Tebi."; Mal. 1,9 "Zato, molite se Bogu da se smiluje na nas; kad je to iz vaših ruku, hoće li na koga od vas gledati? Govori Gospod nad vojskama.".
prositi blagodat. 5 Moj. 3,23 "I molih se Gospodu onda govoreći:"; Jov. 8,5 "A ti da potražiš Boga i pomoliš se Svemogućem,"; Os. 12,5 "Bori se s anđelom, i nadjača; plaka, i moli Mu se; nađe Ga u Vetilju, i onde govori s nama.".
uznositi svoju dušu ili svoje srce k Bogu. Ps. 24,1 "Gospodnja je zemlja i šta je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj."; Ps. 85,4 "Povrati nas Bože, Spasitelju naš, prekini srdnju svoju na nas."; Ps. 142,8 "??"; Pl. Jer. 3,41 "??".
otkrivati svoju dušu ili svoje srce pred Bogom. 1 Sam. 1,15 "Ali Ana odgovori i reče: Nisam pijana, gospodaru, nego sam žena tužna u srcu; nisam pila vina ni silovitog pića; nego izlivam dušu svoju pred Gospodom."; Ps. 61,8 "Tako ću pevati imenu Tvom svagda, izvršujući zavete svoje svaki dan."; Pl. Jer. 2,19 "Tvoja će te zloća pokarati i tvoje će te odmetanje prekoriti. Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svog i što nema straha mog u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama.".
preklanjati kolena. Ef. 3,14 "Radi toga preklanjam koljena svoja pred Ocem Gospoda našega Isusa Hrista,".
Položaji tela, koji se zauzimaju za vreme =:
podizanje ruku. 2 Dn. 6,13 "A beše načinio Solomun podnožje od bronze i metnuo ga nasred trema, pet lakata dugo i pet lakata široko, a tri lakta visoko; pa stade na nj, i kleče na kolena pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje k nebu."; Jezd. 9,5 "A o večernjoj žrtvi ustah od jada svog u razdrtoj haljini i plaštu, klekavši na kolena svoja raširih ruke svoje ka Gospodu Bogu svom,"; Ps. 27,2 "Ako navale na me zlikovci da pojedu telo moje, protivnici i neprijatelji moji, spotaći će se i pašće."; Pl. Jer. 2,19 "Tvoja će te zloća pokarati i tvoje će te odmetanje prekoriti. Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svog i što nema straha mog u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama."; 1 Tim. 2,8.
preklanjanje kolena. 1 Car. 8,54 "A kad Solomun moleći se Gospodu svrši svu ovu molbu i molitvu, usta ispred oltara Gospodnjeg, gde beše klekao i ruke svoje podigao k nebu;"; 2 Dn. 6,13 "A beše načinio Solomun podnožje od bronze i metnuo ga nasred trema, pet lakata dugo i pet lakata široko, a tri lakta visoko; pa stade na nj, i kleče na kolena pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje k nebu."; Jezd. 9,5 "A o večernjoj žrtvi ustah od jada svog u razdrtoj haljini i plaštu, klekavši na kolena svoja raširih ruke svoje ka Gospodu Bogu svom,"; Ps. 94,6 "Udovicu i došljaka ubijaju, i sirote more."; Dan. 6,10 "A Danilo kad dozna da je knjiga napisana, otide svojoj kući, gde behu otvoreni prozori u njegovoj sobi prema Jerusalimu, i padaše na kolena svoja tri puta na dan i moljaše se i hvalu davaše Bogu svom kao šta činjaše pre."; Lk. 22,41 "I sam odstupi od njih koliko se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na koljena moljaše se"; Dap. 9,40 "A Petar izgnavši sve napolje, kleče na koljena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se tijelu reče: Tavito, ustani! A ona otvori oči svoje, i vidjevši Petra pridignu se i sjede."; Dap. 20,36 "I ovo rekavši, kleče na koljena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu.".
savijanje. 2 Moj. 34,8 "A Mojsije brže savi glavu do zemlje i pokloni se,"; 2 Dn. 29,29 "A kad svršiše žrtvu, car i svi koji behu s njim padoše i pokloniše se.", 30 "Potom reče car i knezovi Levitima da hvale Gospoda rečima Davidovim i Asafa videoca; i hvališe s velikim veseljem, i savivši se pokloniše se."; 2 Dn. 20,18 "Tada se Josafat savi licem k zemlji, i svi Judejci i Jerusalimljani padoše pred Gospodom, i pokloniše se Gospodu."; Jezd. 10,1 "A kad se moljaše Jezdra i ispovedaše grehe plačući i ležeći pred domom Božjim, skupi se k njemu iz Izrailja veliko mnoštvo ljudi i žena i dece; i narod plakaše veoma."; Ps. 28,2 "Čuj molitveni glas moj, kad vapim k Tebi, kad dižem ruke svoje k svetoj crkvi Tvojoj."; Ps. 94,6 "Udovicu i došljaka ubijaju, i sirote more."; Mih. 6,6 "Sa čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu Višnjem? Hoću li doći preda NJ sa žrtvama paljenicama? S teocima od godine?".
padanje ničice. 1 Moj. 17,3 "A Avram pade ničice. I Gospod mu još govori i reče:"; 1 Moj. 24,52 "A kad ču sluga Avramov reči njihove, pokloni se Gospodu do zemlje;"; 4 Moj. 16,22 "??"; Isu. 7,10 "A Gospod reče Isusu: Ustani: što si pao na lice svoje?"; 1 Dn. 21,16 "A David podiže oči svoje i vide anđela Gospodnjeg gde stoji između zemlje i neba, a u ruci mu go mač, kojim beše zamahnuo na Jerusalim; i pade David i starešine ničice, obučeni u kostret."; 2 Dn. 20,18 "Tada se Josafat savi licem k zemlji, i svi Judejci i Jerusalimljani padoše pred Gospodom, i pokloniše se Gospodu."; Nem. 8,6 "I Jezdra blagoslovi Gospoda Boga velikog, a sav narod odgovori: Amin, amin, podignuvši ruke svoje, pa se saviše i pokloniše se Gospodu licem do zemlje."; Mt. 26,39 "I otišavši malo, pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti!".
= pretstavljena je u primerima. Dosadni prijatelj. Lk. 11,5-8 "I reče im: Koji od vas ima prijatelja i otide mu u ponoć i reče mu: Prijatelju, daj mi tri hljeba u zajam, 6 Jer mi dođe prijatelj s puta i nemam čime da ga poslužim. 7 A on iznutra odgovarajući da reče: Nemoj me uznemiravati; već su vrata zatvorena, i djeca su moja sa mnom u postelji; ne mogu ustati da ti dam. 8 Kažem vam: Ako i ne ustane da mu dade zato što mu je prijatelj, ali za njegovu bezočnost ustaće i daće koliko mu treba.". Dosadna udovica. Lk. 18,1-5 "Kaza im pak i priču kako treba svagda da se mole, i da ne klonu, 2 Govoreći: U nekome gradu bijaše nekakav sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše. 3 A u onome gradu bijaše jedna udovica, i ona dolažaše k njemu govoreći: Odbrani me od suparnika mojega. 4 I ne htjede zadugo. A najposlije reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne stidim, 5 No budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dodijava.". Mitar i farisej. Lk. 18,9-14 "A i nekima koji bijahu uvjereni za sebe da su pravedni, a ostale nipodaštavahu, kaza priču ovu: 10 Dva čovjeka uđoše u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik. 11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik. 12 Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega što steknem. 13 A carinik izdaleka stajaše, i ne htjede ni očiju uzdignuti nebu, nego se bijaše u prsa svoja govoreći: Bože, milostiv budi meni grješnome! 14 Kažem vam, ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se.".
Obrasci molitava: Gospodnja = Mt. 6,9-13 "Ovako, dakle, molite se vi: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; 10 Da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu; 11 Hljeb naš nasušni daj nam danas; 12 I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; 13 I ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga. Jer je tvoje carstvo i sila i slava u vijekove. Amin."; Lk. 11,2-4 "A on im reče: Kada se molite govorite: i na zemlji kao na nebu. 3 Hljeb naš nasušni daj nam svaki dan; 4 I oprosti nam grijehe naše, jer i mi opraštamo svakome dužniku svojemu; i ne uvedi nas u iskušenje; nego nas izbavi od zloga.". Solomunova = 1 Car. 8,22-53 "Potom stade Solomun pred oltar Gospodnji pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje k nebu, 23 I reče: Gospode Bože Izrailjev! Nema Boga takvog kakav si Ti gore na nebu ni dole na zemlji, koji čuvaš zavet i milost slugama svojim, koje hode pred Tobom svim srcem svojim; 24 Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, šta si mu rekao; šta si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao što se vidi danas. 25 Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, drži sluzi svom Davidu ocu mom šta si mu rekao govoreći: Neće ti nestati čoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevom, samo ako sinovi tvoji uščuvaju put svoj hodeći preda mnom, kao što si ti hodio preda mnom. 26 Sada dakle, Bože Izrailjev, neka se potvrdi reč Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu, ocu mom. 27 Ali hoće li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazidah? 28 Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, čuj viku i molitvu, kojim Ti se moli danas sluga Tvoj; 29 Da budu oči Tvoje otvorene nad domom ovim dan i noć, nad ovim mestom, za koje si rekao: Tu će biti ime moje; da čuješ molitvu kojom će se moliti sluga Tvoj na ovom mestu. 30 Čuj molbu sluge svog i naroda svog Izrailja, kojom će se moliti na ovom mestu; čuj s mesta gde stanuješ, s neba, čuj, i smiluj se. 31 Kad ko zgreši bližnjemu svom te mu se da zakletva da se zakune, i zakletva dođe pred Tvoj oltar u ovom domu, 32 Ti čuj s neba, i učini i sudi slugama svojim, osuđujući krivca i dela njegova obraćajući na njegovu glavu, a pravog pravdajući i plaćajući mu po pravdi njegovoj. 33 Kad razbiju neprijatelji Tvoji narod Tvoj Izrailja zato što Ti zgreše, pa se obrate k Tebi i dadu slavu imenu Tvom, i pomole Ti se i zamole Te u ovom domu, 34 Ti čuj s neba, i oprosti greh narodu svom Izrailju, i dovedi ih opet u zemlju koju si dao ocima njihovim. 35 Kad se zatvori nebo, te ne bude dažda zato što zgreše Tebi, pa Ti se zamole na ovom mestu i dadu slavu imenu Tvom, i od greha se svog obrate, kad ih namučiš, 36 Ti čuj s neba, i oprosti greh slugama svojim i narodu svom Izrailju pokazavši im put dobri kojim će hoditi, i pusti dažd na zemlju svoju, koju si dao narodu svom u nasledstvo. 37 Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, suša, medljika, skakavci, gusenice, ili kad ga pritesni neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kakvo god zlo, kakva god bolest, 38 Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god čoveka ili od svega Tvog naroda Izrailja, ko pozna muku srca svog i podigne ruke svoje u ovom domu, 39 Ti čuj s neba, iz stana svog, i smiluj se i učini i podaj svakome po svim putevima njegovim, koje znaš u srcu njegovom; jer Ti sam znaš srca svih sinova čovečijih; 40 Da Te se boje dokle su god živi na zemlji koju si dao ocima našim. 41 I stranac, koji nije od Tvog naroda Izrailja, nego dođe iz daleke zemlje imena Tvog radi, 42 (Jer će se čuti za ime Tvoje veliko i za ruku Tvoju krepku i mišicu Tvoju podignutu) kad dođe i pomoli se u ovom domu, 43 Ti čuj s neba, iz stana svog, i učini sve za šta poviče k Tebi onaj stranac, da bi poznali ime Tvoje svi narodi na zemlji i bojali se Tebe kao narod Tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime Tvoje prizvano nad ovim domom, koji sazidah. 44 Kad narod Tvoj iziđe na vojsku na neprijatelja svog putem kojim Ga pošalješ, i pomole se Gospodu obrativši se ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom, 45 Čuj s neba molbu njihovu, i podaj im pravicu. 46 Kad Ti zgreše, jer nema čoveka koji ne greši, i razgnevivši se na njih daš ih neprijateljima njihovim, te ih zarobe i odvedu u zemlju neprijateljsku daleko ili blizu, 47 Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo, i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji onih koji ih zarobiše, i kažu: Sagrešismo i zlo učinismo, skrivismo, 48 I tako se obrate k Tebi svim srcem svojim i svom dušom svojom u zemlji neprijatelja svojih, koji ih zarobe, i pomole Ti se okrenuvši se k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom, 49 Tada čuj s neba, iz stana svog, molbu njihovu i molitvu njihovu, i podaj im pravicu, 50 I oprosti narodu svom šta Ti budu zgrešili, i sve prestupe kojima Ti budu prestupili, i umilostivi im one koji ih zarobe da se smiluju na njih. 51 Jer su Tvoj narod i Tvoje nasledstvo, koje si izveo iz Misira, isred peći gvozdene. 52 Neka budu oči Tvoje otvorene na molbu sluge Tvog i na molbu naroda Tvog Izrailja, i čuj ih kad Te god prizovu. 53 Jer si ih Ti odvojio sebi za nasledstvo od svih naroda na zemlji, kao što si rekao preko Mojsija sluge svog, kad si izveo oce naše iz Misira, Gospode, Gospode!"; 2 Dn. 6,13-42 "A beše načinio Solomun podnožje od bronze i metnuo ga nasred trema, pet lakata dugo i pet lakata široko, a tri lakta visoko; pa stade na nj, i kleče na kolena pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje k nebu. 14 I reče: Gospode Bože Izrailjev! Nema Boga takvog kakav si Ti ni na nebu ni na zemlji, koji čuvaš zavet i milost slugama, koji hode pred Tobom svim srcem svojim; 15 Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, šta si mu rekao; šta si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao što se vidi danas. 16 Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, drži Davidu ocu mom šta si mu rekao govoreći: Neće ti nestati čoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevom, samo ako uščuvaju sinovi tvoji put svoj hodeći po zakonu mom, kao što si ti hodio preda mnom. 17 Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, neka se potvrdi reč Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu. 18 Ali, hoće li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo, i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazidah. 19 Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, čuj viku i molitvu kojom Ti se danas moli sluga Tvoj. 20 Da budu oči Tvoje otvorene nad domom ovim danju i noću, nad ovim mestom, gde si rekao da ćeš namestiti ime svoje, da čuješ molitvu kojom će se moliti sluga Tvoj na ovom mestu. 21 Čuj molbe sluge svog i naroda svog Izrailja, kojima će se moliti na ovom mestu, čuj s mesta gde stanuješ, s neba, čuj i smiluj se. 22 Kad ko zgreši bližnjemu svom, te mu se da zakletva, da se zakune, i zakletva dođe pred Tvoj oltar u ovom domu, 23 Ti čuj s neba, i učini, i sudi slugama svojim plaćajući krivcu i dela njegova obraćajući na njegovu glavu, a pravoga pravdajući i plaćajući mu po pravdi njegovoj. 24 I kad se razbije pred neprijateljem narod Tvoj Izrailj zato što Ti zgreše, pa se obrate i daju slavu imenu Tvom i pomole Ti se i zamole Te u ovom domu, 25 Ti čuj s neba, i oprosti greh narodu svom Izrailju, i dovedi ih opet u zemlju, koju si dao njima i ocima njihovim. 26 Kad se zatvori nebo, te ne bude dažda zato što zgreše Tebi, pa Ti se zamole na ovom mestu i dadu slavu imenu Tvom i od greha se svog obrate, kad ih namučiš, 27 Ti čuj s neba, i oprosti greh slugama svojim i narodu svom Izrailju pokazavši im put dobri kojim će hoditi, i pusti dažd na zemlju svoju koju si dao narodu svom u nasledstvo. 28 Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, suša ili medljika, skakavci ili gusenice kad budu, ili ga stegne neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kako god zlo i kakva god bolest, 29 Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god čoveka ili od svega naroda Tvog Izrailja, ko pozna muku svoju i bol svoj, i podigne ruke svoje u ovom domu, 30 Ti čuj s neba, iz stana svog, i oprosti i podaj svakome po putevima njegovim, šta znaš u srcu njegovom, jer Ti sam znaš srca sinova čovečijih; 31 Da Te se boje hodeći putevima Tvojim dokle su god živi na zemlji, koju si dao ocima našim. 32 I inostranac koji nije od naroda Tvog Izrailja, nego dođe iz daleke zemlje imena radi Tvog velikog i ruke Tvoje krepke i mišice Tvoje podignute, kad dođe i pomoli se u ovom domu, 33 Ti čuj s neba, iz stana svog, i učini sve za šta poviče k Tebi onaj stranac, da bi poznali svi narodi na zemlji ime Tvoje i bojali se Tebe, kao narod Tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime Tvoje prizvano nad ovaj dom, koji sazidah. 34 Kad narod Tvoj iziđe na vojsku na neprijatelje svoje putem kojim ga pošalješ, i pomole Ti se okrenuvši se ka gradu ovom, koji si izabrao, i k ovom domu, koji sam sazidao imenu Tvom, 35 Čuj s neba molbu njihovu i molitvu njihovu, i dobavi im pravicu. 36 Kad Ti zgreše, jer nema čoveka koji ne greši, i razgnevivši se na njih daš ih neprijateljima, te ih zarobe i odvedu u zemlju daleku ili koja je blizu, 37 Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji ropstva svog, i kažu: Sagrešismo i zlo učinismo i skrivismo; 38 I tako se obrate k Tebi svim srcem svojim i svom dušom svojom u zemlji ropstva svog, u koju budu odvedeni u ropstvo, i pomole Ti se okrenuvši se k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, i ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom, 39 Tada čuj s neba, iz stana svog, molbu njihovu i molitvu njihovu, i dobavi im pravicu, i oprosti narodu svom šta Ti budu zgrešili. 40 Tako, Bože moj, neka budu oči Tvoje otvorene i uši Tvoje prignute na molbu u ovom mestu. 41 I tako, stani, Gospode Bože, na počivalištu svom, Ti i kovčeg sile Tvoje; sveštenici Tvoji, Gospode Bože, neka se obuku u spasenje, i sveci Tvoji neka se raduju dobru. 42 Gospode Bože, nemoj odvratiti lice svoje od pomazanika svog; opominji se milosti obećane Davidu sluzi Tvom.". Jezdrina = Jezd. 9,5-15 "A o večernjoj žrtvi ustah od jada svog u razdrtoj haljini i plaštu, klekavši na kolena svoja raširih ruke svoje ka Gospodu Bogu svom, 6 I rekoh: Bože moj! Stidim se i sramim se podignuti oči svoje k Tebi, Bože moj; jer bezakonja naša namnožiše se svrh glave i krivice naše narastoše do neba. 7 Od vremena otaca svojih do danas pod krivicom smo velikom, i za bezakonja svoja bismo predani mi i carevi naši i sveštenici naši u ruke carevima zemaljskim pod mač, u ropstvo, u grabež i u sramotu, kao što se vidi danas. 8 A sada začas dođe nam milost od Gospoda Boga našeg, te nam ostavi ostatak i dade nam klin u svetom mestu svom da bi prosvetlio oči naše Bog naš i dao nam da malo odahnemo u ropstvu svom. 9 Jer roblje smo, ali u ropstvu našem nije nas ostavio Bog naš, nego nam dade te nađosmo milost pred carevima persijskim davši nam da odahnemo da podignemo dom Boga svog i opravimo pustoline njegove, i davši nam ogradu u Judeji u Jerusalimu. 10 Sada dakle šta da kažemo, Bože naš, posle toga? Jer ostavismo zapovesti Tvoje, 11 Koje si zapovedio preko sluga svojih proroka govoreći: Zemlja u koju idete da je nasledite zemlja je nečista od nečistote naroda zemaljskih, s gadova njihovih, kojima je napuniše od kraja do kraja u nečistoti svojoj. 12 I zato kćeri svojih ne dajite za sinove njihove, i kćeri njihovih ne uzimajte za sinove svoje, i ne tražite mir njihov ni dobro njihovo do veka da biste se okrepili, jeli dobra one zemlje i ostavili je u nasledstvo sinovima svojim doveka. 13 I posle svega što dođe na nas za zla dela naša i za veliku krivicu našu, jer si nas, Bože naš, pokarao manje nego što gresi naši zaslužuju, i dao si nam ostatak ovakav, 14 Eda li ćemo opet prestupati zapovesti Tvoje i prijateljiti se s ovim gadnim narodima? Ne bi li se razgnevio na nas dokle nas ne bi potro da ni jedan ne ostane i ne izbavi se? 15 Gospode Bože Izrailjev! Ti si pravedan, jer ostasmo ostatak, kao što sa vidi danas. Evo mi smo pred Tobom s krivicom svojom, premda se ne može stajati pred Tobom za to.". Nemijina = Nem. 1,5-11 "I rekoh: Oh Gospode Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji čuvaš zavet i milost onima koji Te ljube i drže Tvoje zapovesti. 6 Neka bude uho Tvoje prignuto i oči Tvoje otvorene da čuješ molitvu sluge svog kojom se sada molim pred Tobom dan i noć za sinove Izrailjeve, sluge Tvoje, i ispovedam grehe sinova Izrailjevih kojima Ti zgrešismo. 7 Skrivismo Ti i ne držasmo zapovesti ni uredbe ni zakone koje si zapovedio preko Mojsija, sluge svog. 8 Ali se opomeni reči koju si zapovedio Mojsiju sluzi svom govoreći: Vi ćete zgrešiti i ja ću vas rasejati među narode; 9 Ali ako se obratite k meni i stanete držati zapovesti moje i tvoriti ih, ako budete zagnani i na kraj sveta, sabraću vas odande i odvešću vas na mesto koje sam izabrao da onde nastanim ime svoje. 10 A ovo su sluge Tvoje i narod Tvoj, koji si iskupio silom svojom velikom i rukom svojom krepkom. 11 Oh Gospode! Neka bude uho Tvoje prignuto k molitvi sluge Tvog i k molitvi sluga Tvojih koji su radi bojati se imena Tvog, i daj danas sreću sluzi svom i učini da nađe milost pred ovim čovekom. A ja bejah peharnik carev.". Levitska = Nem. 9,5-38 "I rekoše Leviti Isus i Kadmilo, Vanije, Asavnija, Serevija, Odija, Sevanija i Petaja: Ustanite, blagosiljajte Gospoda Boga svog od veka do veka: i da se blagosilja ime Tvoje slavno i uzvišeno svrh svakog blagoslova i hvale. 6 Ti si sam Gospod; Ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i Ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska Tebi se klanja. 7 Ti si Gospod Bog, koji si izabrao Avrama i izveo iz Ura haldejskog i nadeo mu ime Avraam; 8 I našao si srce njegovo verno pred sobom, i učinio si s njim zavet da ćeš dati zemlju hanansku, hetejsku, amorejsku, ferezejsku i jevusejsku i gergesejsku, da ćeš dati semenu njegovom, i ispunio si reči svoje jer si pravedan. 9 Jer si pogledao na muku otaca naših u Misiru, i viku njihovu video si na moru crvenom; 10 I učinio si znake i čudesa na Faraonu i na svim slugama njegovim i na svem narodu zemlje njegove, jer si znao da su obesno postupali s njima; i stekao si sebi ime, kao što se vidi danas. 11 I more si razdvojio pred njima, te pređoše posred mora suvim, i bacio si u dubine one koji ih gonjahu kao kamen u vodu. 12 I u stupu od oblaka vodio si ih danju, a noću u stupu ognjenom svetleći im putem kojim će ići. 13 I sišao si na goru sinajsku i govorio s njima s neba, i dao im sudove prave i zakone istinite, uredbe i zapovesti dobre. 14 I obznanio si im subotu svoju svetu, i dao im zapovesti i uredbe i zakon preko Mojsija, sluge svog. 15 I hleb s neba dao si im u gladi njihovoj, i vodu iz kamena izveo si im u žeđi njihovoj, i rekao si im da idu i naslede zemlju za koju si podigao ruku svoju da ćeš im je dati. 16 Ali oni i oci naši uzobestiše se i otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše zapovesti Tvoje. 17 Ne hteše slušati, i ne opominjaše se čudesa Tvojih koja si im činio, nego otvrdnuše vratom svojim, i u odmetu svom postavljaše sebi vođe da se vrate u ropstvo svoje. Ali Ti, Bože, koji opraštaš koji si žalostiv i milostiv, koji dugo trpiš i velike si milosti, nisi ih ostavio. 18 I onda kad načiniše sebi tele liveno i rekoše: Ovo je tvoj Bog koji te je izveo iz Misira, i huliše veoma, 19 Ni onda ih radi velike milosti svoje nisi ostavio u pustinji; stup od oblaka nije odstupao od njih danju vodeći ih putem, niti stup ognjeni noću svetleći im putem kojim će ići. 20 I dao si im dobri svoj duh da ih urazumljuje, i mane svoje nisi ustegao od usta njihovih, i vode si im dao u žeđi njihovoj. 21 I četrdeset godina hranio si ih u pustinji, ništa im nije nedostajalo: odelo im ne ovetša i noge im ne otekoše. 22 I dao si im carstva i narode, i podelio si ih po krajevim, jer naslediše zemlju Sionovu, zemlju cara esevonskog, i zemlju cara vasanskog; 23 I umnožio si sinove njihove kao zvezde nebeske, i uveo si ih u zemlju za koju si rekao ocima njihovim da će ući u nju i naslediti je. 24 I uđoše sinovi njihovi i naslediše zemlju, i pokorio si im Hananeje, stanovnike zemaljske i predao ih u njihove ruke, i careve njihove i narode zemaljske, da čine od njih šta im je volja. 25 I tako uzeše tvrde gradove i zemlju rodnu, i naslediše kuće pune svakog dobra, studence iskopane, vinograde maslinike i voćke mnoge, i jedoše i nasitiše se i ugojiše se, i blagovahu po velikoj Tvojoj dobroti. 26 Ali Te razgneviše i odmetnuše se od Tebe: baciše zakon Tvoj za leđa i proroke Tvoje pobiše, koji im svedočahu da bi ih obratili ka Tebi i huliše veoma. 27 Zato si ih davao u ruke neprijateljima njihovim koji ih mučaše. A kad u nevolji svojoj vikaše k Tebi Ti si ih uslišio s neba i po velikoj milosti svojoj davao si im izbavitelje, koji ih izbavljahu iz ruku neprijatelja njihovih. 28 Ali čim otpočinuše, opet činiše zlo pred Tobom, zato si ih ostavljao u rukama neprijatelja njihovih da vladaju njima; a kad se obraćaše i vikaše k Tebi, Ti si ih uslišio s neba i izbavljao ih po milosti svojoj mnogo puta. 29 I opominjao si ih da bi ih obratio k zakonu svom, ali oni behu obesni i ne slušaše zapovesti Tvoje i grešiše o Tvoje zakone koje ko vrši živ će biti kroz njih; i izmičući ramena svoja otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše. 30 I trpeo si ih mnogo godina opominjući ih duhom svojim preko proroka svojih; ali ne slušaše; tada si ih dao u ruke narodima zemaljskim. 31 Ali radi milosti svoje velike nisi dao da sasvim propadnu niti si ih ostavio, jer si Bog milostiv i žalostiv. 32 Sada dakle, Bože naš, Bože veliki, silni i strašni, koji čuvaš zavet i milost, nemoj da je malo pred Tobom što nas snađe sva ova muka, careve naše, knezove i sveštenike naše i proroke naše i oce naše i sav narod Tvoj od vremena careva asirskih do danas. 33 Ti si pravedan u svemu što nas je snašlo, jer si Ti pravo učinio, a mi smo bezbožno radili. 34 I carevi naši, knezovi naši i oci naši ne izvršavaše zakon Tvoj niti mariše za zapovesti Tvoje i svedočanstva Tvoja, kojima si im svedočio. 35 Jer u carstvu svom i u velikom dobru Tvom koje si im činio, i u zemlji prostranoj i rodnoj koju si im dao, ne služiše Tebi niti se povratiše od zlih dela svojih. 36 Evo, mi smo danas robovi; i još u zemlji, koju si dao ocima našim da jedu rod njen i dobra njena, evo mi smo robovi u njoj. 37 I ona rod svoj obilati rađa carevima koje si postavio nad nama za grehe naše, i koji gospodare nad našim telima i nad stokom našom po svojoj volji, te smo u velikoj teskobi. 38 A radi svega toga činimo tvrd zavet i pišemo, a knezovi naši, Leviti naši, sveštenici naši pečate.". Davidova = Ps. 16, 24 "??", 54 "??", 68 "??", 85 "??", 142 "??". Mojsijeva = Ps. 89. Agurova = Prič. 30,7-9. Danilova = Dan. 9,4-19 "I pomolih se Gospodu Bogu svom i ispovedajući se rekoh: O Gospode, Bože veliki i strašni, koji držiš zavet i milost onima koji Te ljube i drže zapovesti Tvoje; 5 Zgrešismo i zlo činismo i bismo bezbožni, i odmetnusmo se i odstupismo od zapovesti Tvojih i od zakona Tvojih. 6 I ne slušasmo sluga Tvojih proroka, koji govorahu u Tvoje ime carevima našim, knezovima našim i očevima našim i svemu narodu zemaljskom. 7 U Tebe je, Gospode, pravda, a u nas sram na licu, kako je danas, u Judejaca i u Jerusalimljana i u svih Izrailjaca, koji su blizu i koji su daleko po svim zemljama kuda si ih razagnao za grehe njihove, kojima Ti grešiše. 8 Gospode, u nas je sram na licu, u careva naših, u knezova naših i u otaca naših, jer Ti zgrešismo. 9 U Gospoda je Boga našeg milost i praštanje, jer se odmetnusmo od NJega, 10 I ne slušasmo glas Gospoda Boga svog da hodimo po zakonima NJegovim, koje nam je dao preko sluga svojih proroka. 11 I sav Izrailj prestupi zakon Tvoj, i odstupi da ne sluša glas Tvoj; zato se izli na nas prokletstvo i zakletva napisana u zakonu Mojsija, sluge Božijeg, jer Mu zgrešismo. 12 I On potvrdi reči svoje koje je govorio za nas i za sudije naše, koje su nam sudile, pustivši na nas zlo veliko, da tako ne bi pod svim nebom kako bi u Jerusalimu. 13 Kako je pisano u zakonu Mojsijevom, sve to zlo dođe na nas, i opet se ne molismo Gospodu Bogu svom da bismo se vratili od bezakonja svog i pazili na istinu Tvoju. 14 I Gospod nasta oko zla i navede ga na nas; jer je pravedan Gospod Bog naš u svim delima svojim koja čini, jer ne slušasmo glas NJegov. 15 Ali sada, Gospode Bože naš, koji si izveo narod svoj iz zemlje misirske rukom krepkom, i stekao si sebi ime, kako je danas, zgrešismo, bezbožni bismo. 16 Gospode, po svoj pravdi Tvojoj neka se odvrati gnev Tvoj i jarost Tvoja od grada Tvog Jerusalima, svete gore Tvoje; jer sa greha naših i s bezakonja otaca naših Jerusalim i Tvoj narod posta rug u svih koji su oko nas. 17 Sada dakle poslušaj, Bože naš, molitvu sluge svog i molbe njegove, i obasjaj licem svojim opustelu svetinju svoju, Gospoda radi. 18 Bože moj, prigni uho svoje, i čuj; otvori oči svoje, i vidi pustoš našu i grad, na koji je prizvano ime Tvoje, jer ne radi svoje pravde nego radi milosti Tvoje padamo pred Tobom moleći se. 19 Gospode usliši, Gospode oprosti, Gospode pazi i učini, ne časi sebe radi Bože moj, jer je Tvoje ime prizvano na ovaj grad i na Tvoj narod.".
P r i m e r i =, upućenih Hristu. Mt. 8,2 "I gle, dođe gubavac i klanjaše mu se govoreći: Gospode, ako hoćeš, možeš me očistiti."; Mt. 8,25 "I prišavši učenici njegovi, probudiše ga govoreći: Gospode, spasi nas, izgibosmo!"; Mt. 7,27 "I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vjetrovi i udariše na kuću onu, i pade, a pad njezin bijaše strašan."; Mt. 15,22 "I gle, žena Hananejka iziđe iz onih krajeva i povika mu govoreći: Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju mnogo muči đavo!"; Mt. 17,14-16 "I kada dođoše narodu, pristupi mu čovjek i pade na koljena pred njim govoreći: 15 Gospode, pomiluj sina mojega, jer je mjesečar i muči se ljuto; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu. 16 I dovedoh ga učenicima tvojim i ne mogoše ga iscijeliti."; Mt. 20,30-33 "I gle, dva slijepca sjeđahu kraj puta, i čuvši da Isus prolazi, povikaše govoreći: Pomiluj nas, Gospode, sine Davidov! 31 A narod im prijećaše da ućute; a oni još većma povikaše govoreći: Pomiluj nas, Gospode, sine Davidov! 32 I stavši Isus dozva ih, i reče: [ta hoćete da vam učinim? 33 Rekoše mu: Gospode, da se otvore oči naše."; Mk. 1,40 "I dođe k njemu gubavac moleći ga, i na koljenima klečeći pred njim, i govoreći: Ako hoćeš, možeš me očistiti."; Mk. 9,22 "I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako što možeš, pomozi nam, smiluj se na nas."; Mk. 10,47-51 "I čuvši da je to Isus Nazarećanin, stade vikati i govoriti: Sine Davidov Isuse, pomiluj me! 48 I prijećahu mu mnogi da ućuti, a on još većma vikaše: Sine Davidov, pomiluj me! 49 I zaustavivši se Isus reče: Pozovite ga! I zovnuše slijepoga govoreći mu: Ne boj se, ustani, zove te. 50 A on, zbacivši sa sebe haljinu svoju, ustade i dođe Isusu. 51 I odgovarajući reče mu Isus: [ta hoćeš da ti učinim? A slijepi mu reče: Učitelju, da progledam."; Lk. 5,12 "I kada bijaše Isus u jednome gradu, i gle, čovjek sav u gubi, pa vidjevši Isusa pade ničice i zamoli ga govoreći: Gospode, ako hoćeš možeš me očistiti."; Lk. 9,38-40 "I gle, čovjek iz naroda povika govoreći: Učitelju, molim te, pogledaj na sina mojega, jer mi je jedinac; 39 I evo, hvata ga duh i viče iznenadno; i lomi ga uz pjenu, i jedva se udalji od njega pošto ga izlomi. 40 I molih učenike tvoje da ga istjeraju, pa ne mogoše."; Lk. 17,5 "I rekoše apostoli Gospodu: Dometni nam vjere!"; Lk. 17,13 "I podigoše glas govoreći: Isuse, Učitelju, pomiluj nas!"; Lk. 18,38-41 "I povika govoreći: Isuse, sine Davidov, pomiluj me! 39 A oni što iđahu naprijed korahu ga da ućuti, a on još jače vikaše: Sine Davidov, pomiluj me! 40 A Isus stade i zapovjedi da mu ga dovedu; a kad mu se približi, zapita ga 41 Govoreći: [ta hoćeš da ti učinim? A on reče: Gospode, da progledam."; Lk. 23,42 "I reče Isusu: Sjeti me se, Gospode, kada dođeš u Carstvu svome."; Jn. 4,49 "Reče mu carev čovjek: Gospode, dođi dok nije umrlo dijete moje."; Dap. 7,59 "I kamenovahu Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse, primi duh moj!", 60 "Onda kleče na koljena i povika iza glasa: Gospode, ne uračunaj im grijeh ovaj! I ovo rekavši, usnu."; Dap. 9,6 "A on drhteći od straha reče: Gospode, šta ću da činim? A Gospod mu reče), nego ustani i uđi u grad, pa će ti se kazati šta treba da činiš.".