(Vid. Otpadništvo od vere. Otpadnici od vere. Idolopoklonstvo. Ustajanje. Zaboravljanje Boga. Odricanje od Hrista.)
= znači ostaviti
NJegov dom i ne služiti Mu. 2 Car. 22,17 "Zato što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih; zato se gnev moj raspalio na to mesto, i neće se ugasiti."; 2 Dn. 34,25 "Zato što me ostaviše i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih, zato će se izliti gnev moj na to mesto i neće se ugasiti."; 2 Dn. 29,6 "Jer sagrešiše oci naši i činiše što je zlo pred Gospodom Bogom našim, i ostaviše ga; i odvratiše lice svoje od šatora Gospodnjeg i okrenuše mu leđa;"; Nem. 10,39 "Jer u te kleti dužni su sinovi Izrailjevi i Leviti donositi prinos od žita, od vina i ulja, gde su sveti sudovi, i sveštenici koji služe, i vratari i pevači, da ne ostavljamo dom Boga svog."; Nem. 13,10 "Potom doznah da se Levitima nisu davali delovi, te su se razbegli svaki na svoju njivu i Leviti i pevači, koji rađahu posao.", 11 "I ukorih starešine i rekoh: Zašto je ostavljen dom Božji? I sabrah ih opet i postavih na njihovo mesto."; Jerem. 2,27; Jezek. 8,10 "I ušavši videh, i gle, svakojake životinje što gamižu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma Izrailjevog behu napisani po zidu svuda unaokolo.", 11 "I pred njima stajaše sedamdeset ljudi između starešina doma Izrailjevog s Jazanijom, sinom Safanovim, koji stajaše među njima, svaki s kadionicom svojom u ruci, i podizaše se gust oblak od kada.", 16 "I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjeg; i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju između trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih leđima k crkvi Gospodnjoj, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku."; Jev. 10,25 "Nemojmo izostajati sa skupova naših, kao što neki imaju običaj, nego se uzajamno bodrimo, i utoliko više koliko vidite da se približuje Dan onaj.".
NJegov zavet. 5 Moj. 29,25 "I odgovaraće se: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga otaca svojih, koji učini s njima kad ih izvede iz zemlje misirske."; 5 Moj. 31,16 "I reče Gospod Mojsiju: Evo, ti ćeš počinuti s ocima svojim; a narod ovaj ustavši činiće preljubu za tuđim bogovima one zemlje u koju ide, i ostaviće me i pokvariće zavet moj, koji učinih s njima."; Sud. ,20 "??"; 1 Car. 19,10 "A on reče: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet Tvoj, Tvoje oltare razvališe, i proroke Tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu.", 14 "A on reče: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet Tvoj, Tvoje oltare razvališe, i proroke Tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu."; Jer. 22,9 "I reći će: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga svog, i klanjaše se drugim bogovima i služiše im."; Dan. 11,30 "Jer će doći na nj lađe kitejske, i on će se ojaditi, te će se vratiti; i razljutiće se na sveti zavet, i izvršiće; i vrativši se složiće se s onima koji ostavljaju sveti zavet.".
NJegov zakon i NJegove zapovesti. 1 Car. 18,18 "A on reče: Ne donosim ja nesreću na Izrailja, nego ti i dom oca tvog ostavivši zapovesti Gospodnje i pristavši za Valima."; 2 Dn. 12,1 "A kad Rovoam utvrdi carstvo i kad osili, ostavi zakon Gospodnji i sav Izrailj s njim."; Jezd. 9,10 "Sada dakle šta da kažemo, Bože naš, posle toga? Jer ostavismo zapovesti Tvoje,"; Prič. 28,4; Jer. 9,13 "Jer Gospod reče: Što ostaviše zakon moj, koji metnuh pred njih, i ne slušaše glas moj i ne hodiše za njim,"; Mk. 7,8 "Jer ostaviste zapovijest Božiju, a držite se predanja ljudskoga, pranja sudova i čaša; i mnogo drugo slično činite.".
otstraniti svoje srce od Boga. 1 Car. 11,9 "A Gospod se razgnevi na Solomuna što se odvrati srce njegovo od Gospoda Boga Izrailjevog, koji mu se beše javio dva puta,"; Ps. 94,10 "Zar neće obličiti koji narode urazumljuje, koji uči čoveka da zna?"; Isa. 29,13 "Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni,"; Jev. 3,12 "Pazite, braćo, da ne bude u nekome od vas zlo srce nevjerovanja, odstupanjem od Boga živoga;".
Sreća dovodi do zaboravljanja Boga. 5 Moj. 31,20 "Jer ću ga odvesti u zemlju za koju sam se zakleo ocima njegovim, u kojoj teče mleko i med; onde će jesti i nasitiće se i ugojiće se, pa će se onda obratiti k drugim bogovima i njima će služiti, a za mene neće mariti, i pokvariće zavet moj."; 5 Moj. 32,13-15 "Vođaše ga na visine zemaljske da jede rod poljski, i davaše mu da sisa med iz stene i ulje iz tvrdog kamena, 14 Maslo od krava i mleko od ovaca s pretilinom od jaganjaca i ovnova vasanskih i jaraca, sa srcem zrna pšeničnih; i pio si vino, krv od grožđa. 15 Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio, i prezre stenu spasenja svog."; Nem. 9,25 "I tako uzeše tvrde gradove i zemlju rodnu, i naslediše kuće pune svakog dobra, studence iskopane, vinograde maslinike i voćke mnoge, i jedoše i nasitiše se i ugojiše se, i blagovahu po velikoj Tvojoj dobroti.", 26 "Ali Te razgneviše i odmetnuše se od Tebe: baciše zakon Tvoj za leđa i proroke Tvoje pobiše, koji im svedočahu da bi ih obratili ka Tebi i huliše veoma."; Prič. 30,9.
Ludo i nezahvalno je napuštati Boga. Jer. 2,13 "Jer dva zla učini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drže vode."; Jer. 5,7 "Kako ću ti oprostiti to? Sinovi tvoji ostaviše mene, i kunu se onima koji nisu bogovi. Kako ih nasitih, stadoše činiti preljubu, i u kuću kurvinu stiču se gomilom.".
= navlači
NJegov gnjev. 5 Moj. 29,24 "Govoriće svi narodi: Zašto učini ovo Gospod od ove zemlje? Kakva je to žestina velikog gneva?", 25 "I odgovaraće se: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga otaca svojih, koji učini s njima kad ih izvede iz zemlje misirske."; 5 Moj. 31,16 "I reče Gospod Mojsiju: Evo, ti ćeš počinuti s ocima svojim; a narod ovaj ustavši činiće preljubu za tuđim bogovima one zemlje u koju ide, i ostaviće me i pokvariće zavet moj, koji učinih s njima.", 17 "I onda će se raspaliti moj gnev na njih, i ostaviću ih, i sakriću lice svoje od njih; oni će se proždreti, i snaći će ih zla mnoga i nevolje; i onda će reći: Da me ne snađoše ova zla zato što Bog moj nije posred mene?"; 5 Moj. 32,15 "Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio, i prezre stenu spasenja svog.", 16 "Na revnost razdražiše Ga tuđim bogovima, gadovima razgneviše Ga."; Sud. 2,20 "Zato se raspali gnev Gospodnji na Izrailja, i reče: Kad je taj narod prestupio moj zavet koji sam zapovedi ocima njihovim, i ne poslušaše glas moj,"; 2 Car. 22,17 "Zato što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih; zato se gnev moj raspalio na to mesto, i neće se ugasiti."; 2 Dn. 34,25 "Zato što me ostaviše i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih, zato će se izliti gnev moj na to mesto i neće se ugasiti."; Jezd. 8,22 "Jer me beše stid iskati od cara vojske i konjika da nas brane od neprijatelja putem, jer bejasmo rekli caru govoreći: Ruka je Boga našeg na dobro nad svima koji Ga traže, i jačina je NJegova i gnev na sve koji Ga ostavljaju."; Isa. 1,14 "Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi.";
i NJegovo napuštanje, 5 Moj. 31,16 "I reče Gospod Mojsiju: Evo, ti ćeš počinuti s ocima svojim; a narod ovaj ustavši činiće preljubu za tuđim bogovima one zemlje u koju ide, i ostaviće me i pokvariće zavet moj, koji učinih s njima.", 17 "I onda će se raspaliti moj gnev na njih, i ostaviću ih, i sakriću lice svoje od njih; oni će se proždreti, i snaći će ih zla mnoga i nevolje; i onda će reći: Da me ne snađoše ova zla zato što Bog moj nije posred mene?"; Sud. 10,13 "Ali vi ostaviste mene i služiste drugim bogovima; zato vas više neću izbavljati."; 1 Sam. 15,26 "A Samuilo reče Saulu: Neću se vratiti s tobom, jer si odbacio reč Gospodnju, i zato je tebe Gospod odbacio da ne budeš više car nad Izrailjem."; 1 Dn. 28,9 "A ti, Solomune sine, znaj Boga oca svog, i služi mu celim srcem i dušom dragovoljnom; jer sva srca ispituje Gospod i svaku pomisao zna; ako Ga ustražiš, naći ćeš Ga; ako li Ga ostaviš, odbaciće te zasvagda."; 2 Dn. 12,5 "Tada dođe Semaja prorok k Rovoamu i knezovima Judinim, koji se behu skupili u Jerusalim od Sisaka, i reče im: Ovako veli Gospod: Vi ostaviste mene, zato i ja ostavljam vas u ruke Sisaku."; 2 Dn. 15,2 "Te otide pred Asu i reče mu: Čujte me, Aso i sve pleme Judino i Venijaminovo; Gospod je s vama, jer ste vi s NJim; i ako Ga ustražite, naći ćete Ga; ako li Ga ostavite, i On će vas ostaviti."; 2 Dn. 24,20 "I dođe duh Gospodnji na Zahariju, sina Jodaja sveštenika, te stade više naroda i reče im: Ovako veli Bog: Zašto prestupate zapovesti Gospodnje? Nećete biti srećni; što ostaviste Gospoda, zato i On vas ostavi."; Os. 4,6 "Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje.".
stid. Jer. 17,13 "Nado Izrailjeva, Gospode! Svi koji Te ostavljaju neka se posrame; koji odstupaju od mene, neka se zapišu na zemlji, jer ostaviše izvor vode žive, Gospoda.".
strašne kazne. 5 Moj. 28,20 "Poslaće Gospod na tebe kletvu, rasap i pogibao u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom i šta uzradiš, dok se ne zatreš i ne propadneš na prečac za zla dela svoja kojima si me ostavio."; 5 Moj. 29,24 "Govoriće svi narodi: Zašto učini ovo Gospod od ove zemlje? Kakva je to žestina velikog gneva?", 25 "I odgovaraće se: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga otaca svojih, koji učini s njima kad ih izvede iz zemlje misirske."; 5 Moj. 32,23-25 "Zgrnuću na njih zla, strele svoje pobacaću na njih. 24 Glad će ih cediti, vrućice i ljuti pomori proždiraće ih; i zube zverske poslaću na njih i jed zmija zemaljskih. 25 Spolja će ih ubijati mač, a po kletima strah, i momka i devojku, dete na sisi i sedog čoveka."; 1 Car. 9,9 "I odgovaraće se: Jer odustaše Gospoda Boga svog, koji izvede oce njihove iz zemlje misirske, i uzeše druge bogove, i klanjaše im se i služiše im; zato pusti na njih Gospod sve ovo zlo."; 2 Car. 22,16 "Ovako veli Gospod: Evo pustiću zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve što govori knjiga koju je pročitao car Judin,", 17 "Zato što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih; zato se gnev moj raspalio na to mesto, i neće se ugasiti."; 2 Dn. 7,22 "I odgovoriće se: Jer odustaviše Gospoda Boga otaca svojih, koji ih izvede iz zemlje misirske, i uzeše druge bogove i klanjaše im se i služiše im, zato pusti na njih sve ovo zlo."; 2 Dn. 24,24 "Ako i mala beše vojska sirska koja dođe, ipak Gospod dade u ruke njihove vrlo veliku vojsku, jer behu ostavili Gospoda Boga otaca svojih. I tako na Joasu izvršiše sud."; Ps. 72,27 "??"; Ps. 88,30-32 "?? 31 ?? 32 ??"; Isa. 1,28 "A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće."; Isa. 65,11 "A vi, koji ostavljate Gospoda, koji zaboravljate svetu goru moju, koji postavljate sto Gadu i lijete naliv Meniju,", 12 "Vas ću izbrojati pod mač, i svi ćete pripasti na klanje, jer zvah a vi se ne odazivaste, govorih a vi ne slušaste, nego činiste šta je zlo preda mnom i izabraste šta meni nije po volji."; Jer. 1,16 "I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjaše se delu ruku svojih."; Jer. 2,19 "Tvoja će te zloća pokarati i tvoje će te odmetanje prekoriti. Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svog i što nema straha mog u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama."; Jer. 5,7 "Kako ću ti oprostiti to? Sinovi tvoji ostaviše mene, i kunu se onima koji nisu bogovi. Kako ih nasitih, stadoše činiti preljubu, i u kuću kurvinu stiču se gomilom.", 9 "Za to li neću pohoditi? Veli Gospod, i duša moja neće li se osvetiti takvom narodu?"; Jer. 15,6 "Ti si me ostavio, govori Gospod, otišao si natrag; zato ću mahnuti rukom svojom na te i pogubiću te; dosadi mi žaliti."; 1 Jer. 19,3, 4; Jer. 22,8 "I mnogi će narodi prolaziti mimo taj grad, i govoriće jedan drugom: Zašto učini ovo Gospod od tog grada velikog?", 9 "I reći će: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga svog, i klanjaše se drugim bogovima i služiše im."; Os. 4,10 "I oni će jesti, a neće se nasititi; kurvaće se, a neće se množiti; jer prestaše služiti Gospodu.".
Posle = treba da dođe pokajanje. Jezek. 6,9 "I koji od vas pobegnu, opomenuće se mene među narodima, gde budu u ropstvu, kako mi dotužaše srcem svojim kurvarskim koje odstupi od mene, i očima svojim kurvarskim, kojima idoše za gadnim bogovima svojim, i sami će sebi biti mrski za zla koja činiše u svim gradovima svojim."; Jezek. 20,43 "I onde ćete se opomenuti puteva svojih i svih dela svojih, kojima se oskvrniste, i sami ćete sebi biti mrski za sva zla svoja koja činiste.".
U = treba se osvestiti i pokajati se. Sud. 10,10 "Tada vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu govoreći: Sagrešismo Ti što ostavismo Boga svog i služismo Valima."; 1 Sam. 12,10 "Ali vikaše ka Gospodu i rekoše: Sagrešismo što ostavismo Gospoda i služismo Valima i Astarotama; ali sada izbavi nas iz ruku neprijatelja naših, pa ćemo ti služiti."; Jezd. 9,10 "Sada dakle šta da kažemo, Bože naš, posle toga? Jer ostavismo zapovesti Tvoje,"; Isa. 59,12-13 "Jer se prestupi naši umnožiše pred Tobom i gresi naši svedoče na nas; jer su prestupi naši kod nas i bezakonja svoja znamo, 13 Da neveru učinismo i slagasmo Gospodu, i odstupismo od Boga svog, govorismo o nasilju i odmetu, da, sastavljasmo i iznosismo iz srca reči lažne.".
Pouke o nenapuštanja Boga. 1 Dn. 28,9 "A ti, Solomune sine, znaj Boga oca svog, i služi mu celim srcem i dušom dragovoljnom; jer sva srca ispituje Gospod i svaku pomisao zna; ako Ga ustražiš, naći ćeš Ga; ako li Ga ostaviš, odbaciće te zasvagda."; 2 Dn. 15,2 "Te otide pred Asu i reče mu: Čujte me, Aso i sve pleme Judino i Venijaminovo; Gospod je s vama, jer ste vi s NJim; i ako Ga ustražite, naći ćete Ga; ako li Ga ostavite, i On će vas ostaviti."; Isa. 31,6 "Vratite se k NJemu, od kog se sasvim odvrgoste, sinovi Izrailjevi!"; Jev. 3,12 "Pazite, braćo, da ne bude u nekome od vas zlo srce nevjerovanja, odstupanjem od Boga živoga;"; Jev. 10,25 "Nemojmo izostajati sa skupova naših, kao što neki imaju običaj, nego se uzajamno bodrimo, i utoliko više koliko vidite da se približuje Dan onaj.".
Idolopoklonici se okrivljuju za = 5 Moj. 32,15-18 "Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio, i prezre stenu spasenja svog. 16 Na revnost razdražiše Ga tuđim bogovima, gadovima razgneviše Ga. 17 Prinosiše žrtve đavolima, ne Bogu, bogovima, kojih nisu znali, novim, koji iz bliza dođoše, kojih se nisu strašili oci vaši. 18 Stenu koja te je rodila zaboravio si; zaboravio si Boga Stvoritelja svog."; Sud. 10,13 "Ali vi ostaviste mene i služiste drugim bogovima; zato vas više neću izbavljati."; 1 Sam. 8,8 "Kako činiše od onog dana kad ih izvedoh iz Misira do danas, i ostaviše me i služiše drugim bogovima, po svim tim delima čine i tebi."; 1 Car. 11,33 "Jer ostaviše mene i pokloniše se Astaroti, boginji sidonskoj i Hemosu bogu moavskom i Melhomu bogu sinova Amonovih, i ne hodiše putevima mojim čineći što je pravo preda mnom, uredbe moje i zakone moje, kao David otac njegov."; Jer. 2,27 "Koji govore drvetu: Ti si otac moj; i kamenu: Ti si me rodio; jer mi okrenuše leđa, a ne lice; a kad su u nevolji govore: Ustani i izbavi nas."; Jer. 19,4 "Jer me ostaviše i oskvrniše ovo mesto kadeći na njemu drugim bogovima, kojih ne znaše ni oni ni oci njihovi, ni carevi Judini, i napuniše to mesto krvi prave."; Jezek. 14,5 "Da uhvatim dom Izrailjev za srce njihovo što su se odvratili od mene svi za gadnim bogovima svojim."; Os. 4,12 "Narod moj pita drvo svoje, i palica mu njegova odgovara; jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju odstupivši od Boga svog.".
Otpadnici od vere okrivljuju se za = 5 Moj. 28,20 "Poslaće Gospod na tebe kletvu, rasap i pogibao u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom i šta uzradiš, dok se ne zatreš i ne propadneš na prečac za zla dela svoja kojima si me ostavio."; Isa. 1,4 "Da grešnog naroda! Naroda ogrezlog u bezakonju! Semena zlikovačkog, sinova pokvarenih! Ostaviše Gospoda, prezreše Sveca Izrailjevog, odstupiše natrag."; Jer. 15,6 "Ti si me ostavio, govori Gospod, otišao si natrag; zato ću mahnuti rukom svojom na te i pogubiću te; dosadi mi žaliti."; jer. 32,33.
Verni se trude da ne napuštaju Boga. Nem. 10,39 "Jer u te kleti dužni su sinovi Izrailjevi i Leviti donositi prinos od žita, od vina i ulja, gde su sveti sudovi, i sveštenici koji služe, i vratari i pevači, da ne ostavljamo dom Boga svog."; Ps. 43,18 "??"; Ps. 118,87 "??"; Isa. 50,5 "Gospod Gospod otvori mi uši, i ja se ne protivih, ne odstupih natrag.".
P r i m e r i. Izrailjci. Sud. 2,13 "I ostaviše Gospoda, i služiše Valu i Astarotama."; Sud. 10,6 "A sinovi Izrailjevi opet činiše što je zlo pred Gospodom, i služiše Valima i Astarotama, i bogovima sirskim, i bogovima sidonskim, i bogovima moavskim, i bogovima sinova Amonovih i bogovima filistejskim; i ostaviše Gospoda i ne služahu Mu."; 1 Sam. 12,10 "Ali vikaše ka Gospodu i rekoše: Sagrešismo što ostavismo Gospoda i služismo Valima i Astarotama; ali sada izbavi nas iz ruku neprijatelja naših, pa ćemo ti služiti.". Saul. 1 Sam. 15,11 "Kajem se što sam Saula postavio carem, jer je odstupio od mene, i nije izvršio moje reči. I rasrdi se Samuilo vrlo, i vikaše ka Gospodu svu noć.". Solomun. 1 Car. 11,4 "I kad ostare Solomun, žene zanesoše srce njegovo za tuđim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu Bogu njegovom kao što je bilo srce Davida, oca njegovog.". Ahav. 1 Car. 18,18 "A on reče: Ne donosim ja nesreću na Izrailja, nego ti i dom oca tvog ostavivši zapovesti Gospodnje i pristavši za Valima.". Amon. 2 Car. 21,22 "I ostavi Gospoda Boga otaca svojih, i ne hodi putem Gospodnjim.". Rovoam. 2 Dn. 12,1 "A kad Rovoam utvrdi carstvo i kad osili, ostavi zakon Gospodnji i sav Izrailj s njim.",5 "Tada dođe Semaja prorok k Rovoamu i knezovima Judinim, koji se behu skupili u Jerusalim od Sisaka, i reče im: Ovako veli Gospod: Vi ostaviste mene, zato i ja ostavljam vas u ruke Sisaku.". Juda i Jerusalim. 2 Dn. 21,10 "Ipak se odvrgoše Edomci da ne budu pod Judom do danas. U isto vreme odvrže se Livna da ne bude pod njim, jer ostavi Gospoda Boga otaca svojih."; 2 Dn. 24,18 "Te ostaviše dom Gospoda Boga otaca svojih, i stadoše služiti lugovima i idolima; i podiže se gnev Gospodnji na Judu i na Jerusalim za taj greh njihov."; 2 Dn. 29,6 "Jer sagrešiše oci naši i činiše što je zlo pred Gospodom Bogom našim, i ostaviše ga; i odvratiše lice svoje od šatora Gospodnjeg i okrenuše mu leđa;"; Isa. 1,4 "Da grešnog naroda! Naroda ogrezlog u bezakonju! Semena zlikovačkog, sinova pokvarenih! Ostaviše Gospoda, prezreše Sveca Izrailjevog, odstupiše natrag."; Jer. 5,7 "Kako ću ti oprostiti to? Sinovi tvoji ostaviše mene, i kunu se onima koji nisu bogovi. Kako ih nasitih, stadoše činiti preljubu, i u kuću kurvinu stiču se gomilom."; Jer. 15,6 "Ti si me ostavio, govori Gospod, otišao si natrag; zato ću mahnuti rukom svojom na te i pogubiću te; dosadi mi žaliti."; Jer. 19,4 "Jer me ostaviše i oskvrniše ovo mesto kadeći na njemu drugim bogovima, kojih ne znaše ni oni ni oci njihovi, ni carevi Judini, i napuniše to mesto krvi prave.". Izrailjsko Carstvo. 2 Car. 17,7-18 "A to bi što sinovi Izrailjevi grešiše Gospodu Bogu svom, koji ih je izveo iz zemlje misirske ispod ruke Faraona, cara misirskog, i bojaše se drugih bogova, 8 I hodiše po uredbama naroda koji odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih, i kako činiše carevi Izrailjevi; 9 I tajno činiše sinovi Izrailjevi šta nije pravo pred Gospodom Bogom njihovim, i pogradiše visine po svim gradovima svojim, od kule stražarske do gradova ozidanih. 10 I podigoše likove i lugove na svakom visokom humu i pod svakim zelenim drvetom. 11 I kađahu onuda po svim visinama kao narodi koje odagna Gospod ispred njih, i činjahu zle stvari gneveći Gospoda. 12 I služahu gadnim bogovima, za koje im beše Gospod rekao: Ne činite to. 13 I Gospod opominjaše Izrailja i Judu preko svih proroka i svih videlaca govoreći: Vratite se sa zlih puteva svojih i držite zapovesti moje i uredbe moje po svemu zakonu koji sam zapovedio ocima vašim i koji sam vam poslao po slugama svojim prorocima. 14 Ali ne poslušaše; nego behu tvrdovrati kao i oci njihovi, koji ne verovaše Gospodu Bogu svom. 15 I odbaciše uredbe NJegove i zavet NJegov, koji učini s ocima njihovim, i svedočanstva NJegova, kojima im svedočaše, i hodiše za ništavilom i postaše ništavi, i za narodima koji behu oko njih, za koje im beše zapovedio Gospod da ne čine kao oni. 16 I ostaviše sve zapovesti Gospoda Boga svog, i načiniše sebi livene likove, dva teleta, i lugove, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj, i služaše Valu. 17 I provodiše sinove svoje i kćeri svoje kroz oganj, i davaše se na vračanje i gatanje, i prodaše se da čine zlo pred Gospodom gneveći Ga. 18 Zato se Gospod razgnevi vrlo na Izrailja, i odbaci ih od sebe, te ne osta nego samo pleme Judino."; 2 Dn. 13,11 "I pale Gospodu žrtve paljenice svako jutro i svako veče, i kade mirisima, i hlebovi postavljeni stoje na čistom stolu, i pale se svako veče žišci na zlatnom svećnjaku; jer držimo što je Gospod Bog naš naredio, a vi Ga ostaviste,".