(Vid. Zaboravljanje. Napuštanje Boga.)
= gadno je bezumlje. 5 Moj. 32,6 "Tako li vraćate Gospodu, narode ludi i bezumni? Nije li On Otac tvoj koji te je zadobio? On te je načinio i stvorio."; Isa. 1,2 "Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo; jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, a oni se okrenuše od mene.", 3 "Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razume."; Jer. 2,5 "Ovako veli Gospod: Kakvu nepravdu nađoše oci vaši u mene, te odstupiše od mene, i pristaše za ništavilom, i postaše ništavi?", 6 "I ne rekoše: Gde je Gospod koji nas je izveo iz zemlje misirske, koji nas je vodio po pustinji, po zemlji pustoj i punoj propasti, po zemlji suvoj i gde je sen smrtni, po zemlji preko koje niko nije hodio i u kojoj niko nije živeo?", 31 "O rode! Vidite reč Gospodnju; bejah li pustinja Izrailju ili mračna zemlja? Zašto govori moj narod: Gospodari smo, nećemo više doći k tebi?", 32 "Zaboravlja li devojka svoj nakit i nevesta ures svoj? A narod moj zaboravi me toliko dana da im nema broja."; Rim. 1,20 "Jer što je na NJemu nevidljivo, od postanja svijeta umom se na stvorenjima jasno vidi, njegova vječna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.", 21 "Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše ga kao Boga, niti mu zahvališe, nego zaludješe u svojim umovanjima, i potamnje nerazumno srce njihovo;".
= krivica je. Ps. 105,6 "Seme Avramovo sluge su NJegove, sinovi Jakovljevi izabrani NJegovi.", 7 "On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi NJegovi.", 21 "Postavi ga gospodarem nad domom svojim, i zapovednikom nad svim što imaše."; Isa. 43,21-24 "Narod koji sazdah sebi, pripovedaće hvalu moju. 22 A ti, Jakove, ne priziva me, i bejah ti dosadan, Izrailju. 23 Nisi mi prineo jagnjeta na žrtvu paljenicu, i žrtvama svojim nisi me počastio; nisam te nagonio da mi služiš prinosima, niti sam te trudio da mi kadiš. 24 Nisi mi kupio za novce kada, niti si me pretilinom žrtava svojih nasitio, nego si me mučio svojim gresima, i dosadio si mi bezakonjem svojim."; Jer. 2,11-13 "Je li koji narod promenio bogove, ako i nisu bogovi? A moj narod promeni slavu svoju na stvar zaludnu. 12 Čudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! Veli Gospod. 13 Jer dva zla učini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drže vode.".
= neznabožačka je osobina. Isa. 26,10 "Ako se i pomiluje bezbožnik, ne uči se pravdi, u zemlji najpravednijoj čini bezakonje i ne gleda na veličanstvo Gospodnje."; Rim. 1,21 "Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše ga kao Boga, niti mu zahvališe, nego zaludješe u svojim umovanjima, i potamnje nerazumno srce njihovo;"; 2 Tim. 3,2.
= ispoljava se
u zaboravljanju Boga – našega Tvorca. 5 Moj. 32,18 "Stenu koja te je rodila zaboravio si; zaboravio si Boga Stvoritelja svog."; Isa. 43,21-23 "Narod koji sazdah sebi, pripovedaće hvalu moju. 22 A ti, Jakove, ne priziva me, i bejah ti dosadan, Izrailju. 23 Nisi mi prineo jagnjeta na žrtvu paljenicu, i žrtvama svojim nisi me počastio; nisam te nagonio da mi služiš prinosima, niti sam te trudio da mi kadiš."; Isa. 51,13 "I zaboravio si Boga Tvorca svog, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju? I jednako se bojiš svaki dan gneva onog koji te pritešnjuje kad se sprema da zatire? A gde je gnev onog koji pritešnjuje?"; Os. 8,14 "Izrailj zaboravi Tvorca svog, i sagradi dvorove, i Juda umnoži tvrde gradove; ali ću pustiti oganj u gradove ovom, i spaliće dvorove onom.".
u zaboravljanju NJegovih dobročinstava. 5 Moj. 32,6 "Tako li vraćate Gospodu, narode ludi i bezumni? Nije li On Otac tvoj koji te je zadobio? On te je načinio i stvorio."; Nem. 9,28 "Ali čim otpočinuše, opet činiše zlo pred Tobom, zato si ih ostavljao u rukama neprijatelja njihovih da vladaju njima; a kad se obraćaše i vikaše k Tebi, Ti si ih uslišio s neba i izbavljao ih po milosti svojoj mnogo puta.", 29 "I opominjao si ih da bi ih obratio k zakonu svom, ali oni behu obesni i ne slušaše zapovesti Tvoje i grešiše o Tvoje zakone koje ko vrši živ će biti kroz njih; i izmičući ramena svoja otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše."; Jov. 22,17 "Govorahu Bogu: Idi od nas. Šta bi im učinio Svemogući?", 18 "A On im je napunio kuće dobra. Ali namera bezbožnička daleko je od mene."; Ps. 105,7 "On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi NJegovi."; Isa. 1,3; Isa. 42,19 "Ko je slep osim sluge mog? I ko je gluv kao poslanik moj koga šaljem? Ko je slep kao Savršeni? Ko je slep kao sluga Gospodnji?"; Jer. 5,7 "Kako ću ti oprostiti to? Sinovi tvoji ostaviše mene, i kunu se onima koji nisu bogovi. Kako ih nasitih, stadoše činiti preljubu, i u kuću kurvinu stiču se gomilom."; Jezek. 16,19 "I hleb moj, koji ti dadoh, belo brašno i ulje i med, čim te hranjah, postavila si pred njih za miris ugodni. Tako je bilo, govori Gospod Gospod."; Os. 2,8 "Jer ona ne zna da sam joj ja davao žito i vino i ulje, i umnožavao joj srebro i zlato, od kog načiniše Vala."; Os. 13,6 "Imajući dobru pašu behu siti; ali čim se nasitiše, ponese se srce njihovo, zato me zaboraviše.".
u zaboravljanju Božjih izbavljenja. Sud. 8,34 "I ne sećaše se sinovi Izrailjevi Gospoda Boga svog, koji ih je izbavio iz ruku svih neprijatelja njihovih unaokolo."; Ps. 77,42 "??"; Ps. 105,21 "Postavi ga gospodarem nad domom svojim, i zapovednikom nad svim što imaše."; Jer. 2,5 "Ovako veli Gospod: Kakvu nepravdu nađoše oci vaši u mene, te odstupiše od mene, i pristaše za ništavilom, i postaše ništavi?", 6 "I ne rekoše: Gde je Gospod koji nas je izveo iz zemlje misirske, koji nas je vodio po pustinji, po zemlji pustoj i punoj propasti, po zemlji suvoj i gde je sen smrtni, po zemlji preko koje niko nije hodio i u kojoj niko nije živeo?".
u odricanju žrtve i dara NJegovoga sina. Jev. 10,29 "Zamislite koliko će sada težu kaznu zaslužiti onaj koji gazi Sina Božijega, i krv Zavjeta kojom je osvećen za nesvetu drži, i Duha blagodati vrijeđa?".
Sreća često dovodi do = 5 Moj. 31,20 "Jer ću ga odvesti u zemlju za koju sam se zakleo ocima njegovim, u kojoj teče mleko i med; onde će jesti i nasitiće se i ugojiće se, pa će se onda obratiti k drugim bogovima i njima će služiti, a za mene neće mariti, i pokvariće zavet moj."; 5 Moj. 32,15 "Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio, i prezre stenu spasenja svog."; Prič. 30,9; Jer. 5,7 "Kako ću ti oprostiti to? Sinovi tvoji ostaviše mene, i kunu se onima koji nisu bogovi. Kako ih nasitih, stadoše činiti preljubu, i u kuću kurvinu stiču se gomilom."; Os. 13,6 "Imajući dobru pašu behu siti; ali čim se nasitiše, ponese se srce njihovo, zato me zaboraviše.".
Predostrožnost od = 5 Moj. 8,11-14 "I čuvaj se da ne zaboraviš Gospoda Boga svog bacivši u nemar zapovesti NJegove i zakone NJegove i uredbe NJegove, koje ti ja zapovedam danas. 12 I kad uzjedeš i nasitiš se, i dobre kuće načiniš i u njima staneš živeti, i kad se goveda tvoja i ovce tvoje naplode, 13 I kad ti se namnoži srebro i zlato, i šta god imaš kad ti se namnoži, 14 Nemoj da se ponese srce tvoje i zaboraviš Gospoda Boga svog, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kuće ropske;"; 1 Sam. 12,24 "Samo se Bojte Gospoda i služite mu istinito, svim srcem svojim, jer vidite, kakve je velike stvari učinio za vas.", 25 "Ako li zlo uščinite, propašćete i vi i car vaš.".
Prekor za = Lk. 17,17 "A Isus odgovarajući reče: Zar se ne očistiše desetorica? A gdje su devetorica?", 18 "Kako se ne nađe nijedan drugi da se vrati i dade slavu Bogu, nego samo ovaj inoplemenik?"; Jn. 10,32 "Isus im odgovori: Mnoga dobra djela pokazah vam od Oca svojega, za koje od tih djela me kamenujete?".
Kazna za = Nem. 9,20-30 "I dao si im dobri svoj duh da ih urazumljuje, i mane svoje nisi ustegao od usta njihovih, i vode si im dao u žeđi njihovoj. 21 I četrdeset godina hranio si ih u pustinji, ništa im nije nedostajalo: odelo im ne ovetša i noge im ne otekoše. 22 I dao si im carstva i narode, i podelio si ih po krajevim, jer naslediše zemlju Sionovu, zemlju cara esevonskog, i zemlju cara vasanskog; 23 I umnožio si sinove njihove kao zvezde nebeske, i uveo si ih u zemlju za koju si rekao ocima njihovim da će ući u nju i naslediti je. 24 I uđoše sinovi njihovi i naslediše zemlju, i pokorio si im Hananeje, stanovnike zemaljske i predao ih u njihove ruke, i careve njihove i narode zemaljske, da čine od njih šta im je volja. 25 I tako uzeše tvrde gradove i zemlju rodnu, i naslediše kuće pune svakog dobra, studence iskopane, vinograde maslinike i voćke mnoge, i jedoše i nasitiše se i ugojiše se, i blagovahu po velikoj Tvojoj dobroti. 26 Ali Te razgneviše i odmetnuše se od Tebe: baciše zakon Tvoj za leđa i proroke Tvoje pobiše, koji im svedočahu da bi ih obratili ka Tebi i huliše veoma. 27 Zato si ih davao u ruke neprijateljima njihovim koji ih mučaše. A kad u nevolji svojoj vikaše k Tebi Ti si ih uslišio s neba i po velikoj milosti svojoj davao si im izbavitelje, koji ih izbavljahu iz ruku neprijatelja njihovih. 28 Ali čim otpočinuše, opet činiše zlo pred Tobom, zato si ih ostavljao u rukama neprijatelja njihovih da vladaju njima; a kad se obraćaše i vikaše k Tebi, Ti si ih uslišio s neba i izbavljao ih po milosti svojoj mnogo puta. 29 I opominjao si ih da bi ih obratio k zakonu svom, ali oni behu obesni i ne slušaše zapovesti Tvoje i grešiše o Tvoje zakone koje ko vrši živ će biti kroz njih; i izmičući ramena svoja otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše. 30 I trpeo si ih mnogo godina opominjući ih duhom svojim preko proroka svojih; ali ne slušaše; tada si ih dao u ruke narodima zemaljskim."; Ps. 105,21 "Postavi ga gospodarem nad domom svojim, i zapovednikom nad svim što imaše.", 40 "Moliše, i posla im prepelice, i hlebom ih nebeskim hrani.", 41 "Otvori kamen i proteče voda, reke protekoše po suvoj pustinji."; Isa. 17,10 "Jer si zaboravio Boga spasenja svog, i nisi se sećao Stene sile svoje; zato sadi krasne sadove i lozu stranu presađuj;", 11 "Danju radi da uzraste šta posadiš, i jutrom gledaj da ti seme nikne; ali kad dođe do branja razgrabiće se, i ostaće ti ljuta žalost."; Os. 2,8-12 "Jer ona ne zna da sam joj ja davao žito i vino i ulje, i umnožavao joj srebro i zlato, od kog načiniše Vala. 9 Zato ću uzeti natrag žito svoje, kad bude vreme, i vino svoje, kad bude vreme, i uzeću vunu svoju i lan svoj, kojim bi pokrivala golotinju svoju. 10 I otkriću rugobu njenu pred milosnicima njenim, i niko je neće izbaviti iz moje ruke. 11 I ukinuću svaku radost njenu, svetkovine njene, mladine njene i subote njene i sve praznike njene. 12 I potrću čokote njene i smokve, za koje govori: Plata su mi, što mi dadoše milosnici moji; i obratiću ih u šumu da ih jede zverje poljsko.".
= upoređuje se sa obdelanim ali nerodnim vinogradom. Isa. 5,1-7 "Zapevaću sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdašcetu. 2 I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i počeka da rodi grožđem, a on rodi vinjagom. 3 Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite između mene i vinograda mog. 4 Šta je još trebalo činiti vinogradu mom šta mu ne učinih? Kad čekah da rodi grožđem, zašto rodi vinjagom? 5 Sada ću vam kazati šta ću učiniti vinogradu svom. Oboriću mu ogradu, neka opusti; razvaliću mu zid, neka se pogazi; 6 Uparložiću ga, neće se rezati ni kopati, nego će rasti čkalj i trnje, i zapovediću oblacima da ne puštaju više dažd na nj. 7 Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad NJegov; On čeka sud, a gle nasilja, čeka pravdu, a gle vike.". Devojkom, koja je živela bludno. Jezek. 16,1-39 "Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: 2 Sine čovečji, pokaži Jerusalimu gadove njegove, 3 I reci: Ovako veli Gospod Gospod Jerusalimu: Postanjem i rodom ti si iz zemlje hananske; otac ti beše Amorejac a mati Hetejka. 4 A o rođenju tvom, kad si se rodila, nije ti pupak odrezan i nisi okupana vodom da bi bila čista, niti si solju natrvena ni pelenama povita. 5 Oko te ne požali da ti učini šta od toga i da ti se smiluje: Nego ti bi bačena u polje, jer beše mrska duša tvoja onog dana kad si se rodila. 6 I idući mimo tebe i videvši te gde se valjaš u svojoj krvi, rekoh ti: Da si živa u svojoj krvi! I opet ti rekoh: Da si živa u svojoj krvi! 7 I učinih da rasteš na hiljade kao trava u polju; i ti naraste i posta velika i dođe do najveće lepote; dojke ti napupiše, i dlake te probiše; ali ti beše gola naga. 8 I idući mimo tebe pogledah te, i gle, godine ti behu godine za ljubljenje; i raširih skut svoj na te, i pokrih golotinju tvoju, i zakleh ti se i učinih veru s tobom, govori Gospod Gospod, i ti posta moja. 9 I okupah te vodom, i sprah s tebe krv tvoju, i pomazah te uljem. 10 I obukoh ti vezenu haljinu, i obuh ti crevlje od jazavca, i opasah te tankim platnom i zastreh te svilom. 11 I nakitih te nakitom, i metnuh ti narukvice na ruke i grivnu oko vrata. 12 I grivnu oko čela metnuh ti, i oboce u uši, slavan venac na glavu. 13 I ti beše okićena zlatom i srebrom, i odelo ti beše od tankog platna i od svile i vezeno, jeđaše belo brašno i med i ulje, i beše vrlo lepa, i prispe do carstva. 14 I raziđe se glas o tebi po narodima radi lepote tvoje, jer beše savršena krasotom mojom, koju metnuh na te, govori Gospod Gospod. 15 Ali se ti osloni na lepotu svoju, i prokurva se s glasa svog, te si prosipala kurvarstvo svoje svakome koji prolažaše, i bivala si njegova. 16 I uzevši od haljina svojih načinila si šarene visine, i kurvala si se na njima, kako nikada nije bilo niti će biti. 17 I uzevši krasni nakit svoj od mog zlata i od mog srebra što ti dadoh, načinila si sebi muške likove, i kurvala si se s njima. 18 I uzevši vezene haljine svoje zaodela si ih, i ulje moje i kad moj stavila si pred njih. 19 I hleb moj, koji ti dadoh, belo brašno i ulje i med, čim te hranjah, postavila si pred njih za miris ugodni. Tako je bilo, govori Gospod Gospod. 20 I uzimala si sinove svoje i kćeri svoje koje si rodila, i njih si im prinosila da se spale. Malo li beše kurvarstva tvog, 21 Te si i sinove moje klala i davala si ih da im se provedu kroz oganj? 22 I uza sve gadove svoje i kurvarstva svoja nisi se opominjala dana mladosti svoje kad si bila gola i naga i valjala se u krvi svojoj. 23 I posle sve zloće svoje, (Teško, teško tebi! Govori Gospod Gospod,) 24 Sagradila si sebi kuću kurvarsku, i načinila si sebi visine na svakoj ulici, 25 Na svakoj rasputici načinila si sebi visinu, i nagrdila si svoju lepotu, i razmetala si noge svoje svakome koji prolažaše, i umnožila si kurvarstvo svoje. 26 Kurvala si se sa sinovima misirskim, susedima svojim velikog tela, i umnožila si kurvarstvo svoje da bi me razgnevila. 27 Zato gle, digoh ruku svoju na te i umalih obrok tvoj, i dadoh te na volju nenavidnicima tvojim, kćerima filistejskim, koje beše stid od sramotnog puta tvog. 28 Kurvala si se sa sinovima asirskim, jer se ne mogaše nasititi; kurvala si se s njima, i opet se nisi nasitila. 29 I umnožila si kurvarstvo svoje u zemlji hananskoj sve do haldejske, i ni tako se nisi nasitila. 30 Kako je iznemoglo srce tvoje, govori Gospod Gospod, kad činiš sve što čini najgora kurva, 31 Kad si gradila kurvarsku kuću na svakoj rasputici i činila visinu na svakoj ulici! A ni kao kurva nisi, jer nisi marila za platu; 32 Nego kao žena preljubočinica, koja mesto muža svog prima druge. 33 Svim kurvama daje se plata, a ti si davala platu svim milosnicama svojim i darivala si ih da dolaze k tebi sa svih strana da se kurvaju s tobom. 34 I tako je u tebe naopako prema ženama u tvom kurvarstvu: Jer niko ne ide za tobom da se kurva, i ti daješ platu, a ne daje se tebi plata; to je naopako. 35 Zato, kurvo, čuj reč Gospodnju. 36 Ovako veli Gospod Gospod: Što se otrov tvoj prosu, i što se u kurvanju tvom otkrivala golotinja tvoja tvojim milosnicima i svim gadnim idolima tvojim, i za krv sinova tvojih, koje si im dala, 37 Zato, evo, ja ću skupiti sve milosnike tvoje, s kojima si se milovala, i sve koje si ljubila, i sve na koje si mrzela, skupiću ih sve oko tebe, i otkriću im golotinju tvoju da vide svu golotinju tvoju. 38 I sudiću ti kako se sudi onima koje čine preljubu i onima koje krv prolivaju, i daću te na smrt gnevu i revnosti. 39 I predaću te u njihove ruke, te će razoriti tvoju kuću kurvarsku i raskopati visine tvoje, i svući će haljine s tebe, i uzeće ti krasni nakit i ostaviće te golu nagu.".
P r i m e r i. Izrailjci. 5 Moj. 32,6-18 "Tako li vraćate Gospodu, narode ludi i bezumni? Nije li On Otac tvoj koji te je zadobio? On te je načinio i stvorio. 7 Opomeni se nekadašnjih dana, pogledajte godine svakog veka; pitaj oca svog i on će ti javiti, starije svoje i kazaće ti. 8 Kad Višnji razdade nasledstvo narodima, kad razdeli sinove Adamove, postavi međe narodima po broju sinova Izrailjevih. 9 Jer je deo Gospodnji narod NJegov, Jakov je uže nasledstva NJegovog. 10 Nađe ga u zemlji pustoj, na mestu strašnom gde buči pustoš; vodi ga unaokolo, uči ga i čuva kao zenicu oka svog. 11 Kao što orao izmamljuje orliće svoje, diže se nad ptićima svojim, širi krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim, 12 Tako ga Gospod vođaše, i s njim ne beše tuđeg boga; 13 Vođaše ga na visine zemaljske da jede rod poljski, i davaše mu da sisa med iz stene i ulje iz tvrdog kamena, 14 Maslo od krava i mleko od ovaca s pretilinom od jaganjaca i ovnova vasanskih i jaraca, sa srcem zrna pšeničnih; i pio si vino, krv od grožđa. 15 Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio, i prezre stenu spasenja svog. 16 Na revnost razdražiše Ga tuđim bogovima, gadovima razgneviše Ga. 17 Prinosiše žrtve đavolima, ne Bogu, bogovima, kojih nisu znali, novim, koji iz bliza dođoše, kojih se nisu strašili oci vaši. 18 Stenu koja te je rodila zaboravio si; zaboravio si Boga Stvoritelja svog."; Sud. 8,34 "I ne sećaše se sinovi Izrailjevi Gospoda Boga svog, koji ih je izbavio iz ruku svih neprijatelja njihovih unaokolo."; Nem. 9,20-26 "I dao si im dobri svoj duh da ih urazumljuje, i mane svoje nisi ustegao od usta njihovih, i vode si im dao u žeđi njihovoj. 21 I četrdeset godina hranio si ih u pustinji, ništa im nije nedostajalo: odelo im ne ovetša i noge im ne otekoše. 22 I dao si im carstva i narode, i podelio si ih po krajevim, jer naslediše zemlju Sionovu, zemlju cara esevonskog, i zemlju cara vasanskog; 23 I umnožio si sinove njihove kao zvezde nebeske, i uveo si ih u zemlju za koju si rekao ocima njihovim da će ući u nju i naslediti je. 24 I uđoše sinovi njihovi i naslediše zemlju, i pokorio si im Hananeje, stanovnike zemaljske i predao ih u njihove ruke, i careve njihove i narode zemaljske, da čine od njih šta im je volja. 25 I tako uzeše tvrde gradove i zemlju rodnu, i naslediše kuće pune svakog dobra, studence iskopane, vinograde maslinike i voćke mnoge, i jedoše i nasitiše se i ugojiše se, i blagovahu po velikoj Tvojoj dobroti. 26 Ali Te razgneviše i odmetnuše se od Tebe: baciše zakon Tvoj za leđa i proroke Tvoje pobiše, koji im svedočahu da bi ih obratili ka Tebi i huliše veoma."; Saul. 1 Sam. 15,17-19 "Tada reče Samuilo: Nisi li bio mali sam u svojim očima, pak si postao glava plemenima Izrailjevim, i Gospod te pomaza za cara nad Izrailjem? 18 I Gospod te posla na ovaj put i reče: Idi, pobij grešne Amalike, i vojuj na njih dokle ih ne istrebite. 19 Zašto, dakle, ne posluša glas Gospodnji, nego se naklopi na plen, i učini zlo pred Gospodom?". Juj. 1 Car. 16,2 "Što te podigoh iz praha i postavih vođom narodu svom Izrailju, a ti ideš putem Jerovoamovim i navodiš na greh narod moj Izrailja da me gnevi gresima svojim,". David. 2 Sam. 12,7-9 "Tada reče Natan Davidu: Ti si taj. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja sam te pomazao za cara nad Izrailjem, i ja sam te izbavio iz ruku Saulovih. 8 I dao sam ti dom gospodara tvog, i žene gospodara tvog na krilo tvoje, dao sam ti dom Izrailjev i Judin; i ako je malo dodao bih ti to i to. 9 Zašto si prezreo reč Gospodnju čineći šta NJemu nije po volji? Uriju Hetejina ubio si mačem i uzeo si ženu njegovu sebi za ženu, a njega si ubio mačem sinova Amonovih.". Jezekija. 2 Dn. 32,25 "Ali Jezekija ne postupi prema dobru koje mu se učini, jer se ponese srce njegovo; zato se podiže na nj gnev i na Judu i na Jerusalim.". Navuhodonosor. Dan. 5,18-21 "Care, Bog Višnji dade carstvo veličinu i slavu i čast Navuhodonosoru, ocu tvom. 19 I od veličine koju mu dade svi narodi, plemena i jezici drhtahu pred njim i bojahu ga se; ubijaše koga hoćaše, i ostavljaše u životu koga hoćaše, uzvišavaše koga hoćaše, i ponižavaše koga hoćaše. 20 Ali kada mu se podiže srce i duh mu se posili u oholosti, bi smetnut s carskog prestola svog, i uzeše mu slavu. 21 I bi prognan između ljudi i srce mu posta kao u zveri, i stan mu beše s divljim magarcima, hraniše ga travom kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo, dokle pozna da Bog Višnji vlada carstvom ljudskim, i koga hoće postavlja nad njim.". Devet gubavih. Lk. 17,15-18 "A jedan od njih, vidjevši da je izliječen, vrati se slaveći Boga iz svega glasa. 16 I pade ničice pred noge njegove i zablagodari mu. I taj bješe Samarjanin. 17 A Isus odgovarajući reče: Zar se ne očistiše desetorica? A gdje su devetorica? 18 Kako se ne nađe nijedan drugi da se vrati i dade slavu Bogu, nego samo ovaj inoplemenik?".