(Vid. Mržnja. Neprijatelji.)
= zabranjena je. 3 Moj. 19,18 "Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnju na sinove naroda svog; nego ljubi bližnjeg svog kao sebe samog; ja sam Gospod."; Prič. 20,22; Prič. 24,29; Mt. 5,39 "A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi;"; Rim. 12,17 "Nikome ne uzvraćajte zlo za zlo; nastojte dobro činiti pred svima ljudima.", "Nikome ne uzvraćajte zlo za zlo; nastojte dobro činiti pred svima ljudima."19; 1. Sol. 5,15 "Gledajte da niko ne vraća kome zlo za zlo; nego svagda idite za dobrom, i među sobom i prema svima."; 1. Pt. 3,9 "Ne vraćajte zlo za zlo, ni uvredu za uvredu; nego naprotiv, blagosiljajte, znajući da ste na to pozvani da naslijedite blagoslov.".
Hristos je osudio = Mt.5,38-40; Lk. 6,27-29 "Ali govorim vama koji slušate: LJubite neprijatelje svoje, dobro tvorite onima koji vas mrze; 28 Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se za one koji vas vrijeđaju. 29 Onome koji te udari po obrazu, okreni i drugi; i koji hoće da ti uzme haljinu, podaj i košulju."; Lk. 9,54 "A kad vidješe učenici njegovi Jakov i Jovan, rekoše: Gospode, hoćeš li da rečemo da oganj siđe s neba i da ih istrijebi, kao i Ilija što učini?", 55 "A on okrenuvši se zaprijeti im i reče: Ne znate kakvoga ste vi duha.".
Uzdržavajte se od = po ugledu na Hrista. 1. Pt. 2,23 "On vrijeđan, ne uzvraćaše uvredom; stradajući ne prijećaše, nego je prepustio Onome koji pravedno sudi.".
Ne branite se od zla. Mt. 5,39 "A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi;".
= ne slaže se s hrišćanskim duhom. Lk. 9,55 "A on okrenuvši se zaprijeti im i reče: Ne znate kakvoga ste vi duha.".
= izaziva grižu savesti. 1 Sam. 25,3 "I beše ime tom čoveku Naval, a ženi mu ime Avigeja; i ona beše žena razumna i lepa, a on beše tvrda srca i opak, a beše od roda Halevovog."1.
ne služe se = 1 Sam. 24,4-6 "I dođe k torovima ovčijim ukraj puta gde beše pećina; i Saul uđe u nju rad sebe; a David i njegovi ljudi seđahu u kraju u pećini. 5 I rekoše Davidu ljudi njegovi: Evo dana, za koji ti reče Gospod: Evo ja ti predajem neprijatelja tvog u ruke da učiniš šta ti je volja. I David usta, te polako odseče skut od plašta Saulovog. 6 A posle zadrhta srce Davidu što odseče skut Saulu.", 10 "I reče David Saulu: Zašto slušaš šta ti kažu ljudi koji govore: Eto David traži zlo tvoje?"; 1 Sam. 25,33 "I da su blagoslovene reči tvoje, i ti da si blagoslovena, koja me odvrati danas da ne idem na krv i osvetim se svojom rukom."; 1 Sam. 26,11 "Ne dao mi Bog da dignem ruku svoju na pomazanika Gospodnjeg! Nego uzmi sada koplje što mu je čelo glave i čašu za vodu, pa da idemo.".
ostavljaju Bogu da se sveti. 1 Sam. 24,13 "Gospod neka sudi između mene i tebe, i neka me osveti od tebe; ali ruka se moja neće podignuti na te."; 1 Sam. 26,10 "Još reče David: Tako živ bio Gospod, Gospod će ga ubiti, ili će doći dan njegov da umre, ili će izaći u boj i poginuti."; 2 Sam. 22,48 "Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode,"; 2 Dn. 24,22 "I ne opomenu se Joas milosti koju mu učini Jodaj, otac njegov, nego ubi sina njegovog; a on umirući reče: Gospod neka vidi i traži."; Prič. 20,22; Rim. 12,19 "Ne činite osvetu za sebe, ljubljeni, nego podajte mjesto gnjevu (Božijem), jer je napisano: Moja je osveta ja ću vratiti, govori Gospod.".
odvraćaju druge od = 1 Sam. 24,7 "I reče svojim ljudima: Ne dao Bog da to učinim gospodaru svom, pomazaniku Gospodnjem, da podignem ruku svoju na nj. Jer je pomazanik Gospodnji.", 8 "I odvrati rečima David ljude svoje i ne dade im da ustanu na Saula. I Saul izašav iz pećine pođe svojim putem."; 1 Sam. 26,9 "A David reče Avisaju: Nemoj ga ubiti; jer ko će podignuti ruku svoju na pomazanika Gospodnjeg i biti prav?"; 2 Sam. 16,9-11 "Tada reče caru Avisaj sin Serujin: Zašto da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mog? Idem da mu skinem glavu. 10 Ali car reče: Šta je vama do mene, sinovi Serujini? Neka psuje; jer mu je Gospod rekao: Psuj Davida. Pa ko sme kazati: Zašto tako činiš? 11 Još reče David Avisaju i svim slugama svojim: Eto, moj sin, koji je izašao od bedara mojih, traži dušu moju, a kako neće ovaj sin Venijaminov? Ostavite ga neka psuje, jer mu je Gospod zapovedio.".
= pripada Bogu. 1 Moj. 9,5 "Jer ću i vašu krv, duše vaše, iskati; od svake ću je zveri iskati; iz ruke samog čoveka, iz ruke svakog brata njegovog iskaću dušu čovečiju."; 5 Moj. 32,35 "Moja je osveta i plata, u svoje vreme popuznuće noga njihova, jer je blizu dan propasti njihove, i ide brzo šta će ih zadesiti."; Ps. 93,1 "Gospod caruje. Obukao se u veličanstvo, obukao se Gospod u silu, i opasao se. Zato je vasiljena tvrda, i neće se pomeriti."; Jer. 52,56 "??"; Avd. st. 16; Naum 1,2 "Bog je revnitelj i Gospod je osvetnik; osvetnik je Gospod i gnevi se; Gospod se sveti protivnicima svojim, i drži gnev prema neprijateljima svojim."; Rim. 12,19 "Ne činite osvetu za sebe, ljubljeni, nego podajte mjesto gnjevu (Božijem), jer je napisano: Moja je osveta ja ću vratiti, govori Gospod."; 1. Sol. 4,6 "I da niko ne prestupa i ne šteti brata svojega u svemu tome, jer je Gospod osvetnik za sve to, kao što vam i prije rekosmo i svjedočismo."; Jev. 10,30 "Jer znamo Onoga koji reče: Moja je osveta, ja ću uzvratiti, govori Gospod. I opet: Gospod će suditi narodu svojemu.".
sveti se za krv slugu svojih. 5 Moj. 32,43 "Veselite se narodi s narodom NJegovim, jer će pokajati krv sluga svojih, i osvetiće se neprijateljima svojim, i očistiće zemlju svoju i narod svoj."; 2 Car. 9,7 "I pobij dom Ahava gospodara svog, jer hoću da pokajem krv sluga svojih proroka, i krv svih sluga Gospodnjih od ruke Jezaveljine."; Ps. 78,10 "Ne sačuvaše zavet Božji, i po zakonu NJegovom ne hteše hoditi."; Mt. 23,35 "Da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, kojega ubiste između hrama i žrtvenika."; Lk. 11,50 "Da se ište od roda ovoga krv sviju proroka prolivena od postanja svijeta.", 51 "Od krvi Aveljeve sve do krvi Zaharije, koji pogibe između žrtvenika i hrama. Da, kažem vam, iskaće se od roda ovoga."; 2. Sol. 1,6 "Pošto je pravedno u Boga da uzvrati muku onima koji vas muče,"; Otk. 6,10 "I povikaše glasom silnim govoreći: Dokle ćeš, Gospodaru Sveti i Istiniti, odlagati da sudiš i osvetiš krv našu na onima što žive na zemlji?"; Otk. 16,6 "Jer proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju, jer su zaslužili."; Otk. 18,20 "Veseli se nad njim, nebo, i svetitelji, i apostoli i proroci, jer izreče Bog sud vaš nad njim.", 24 "I u njemu se nađe krv proroka i svetih i svih posječenih na zemlji."; Otk. 19,2 "Jer su istiniti i pravedni sudovi njegovi, što osudi bludnicu veliku, koja pokvari zemlju bludom svojim, i osveti krv slugu svojih od ruke njezine.".
sveti se neprijateljima svoga naroda. 5 Moj. 32,43 "Veselite se narodi s narodom NJegovim, jer će pokajati krv sluga svojih, i osvetiće se neprijateljima svojim, i očistiće zemlju svoju i narod svoj."; Sud. 5,2 "Blagosiljajte Gospoda što učini osvetu u Izrailju i što narod dragovoljno prista."; Sud. 11,36 "A ona mu reče: Oče moj, kad si otvorio usta svoja ka Gospodu, učini mi, kako je izašlo iz usta tvojih, kad te je Gospod osvetio od neprijatelja tvojih, sinova Amonovih."; 2 Sam. 4,8 "I donesoše glavu Isvostejevu Davidu u Hevron, i rekoše caru: Evo glave Isvosteja sina Saulovog, neprijatelja tvog, koji je tražio dušu tvoju; i Gospod osveti danas cara, gospodara mog, od Saula i semena njegovog."; 2 Sam. 18,19 "Tada reče Ahimas sin Sadokov: Da otrčim da odnesem glas caru, da ga je Gospod izbavio iz ruku neprijatelja njegovih."; Isa. 35,4 "Recite onima kojima se srce uplašilo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vašeg; osveta ide, plata Božja, sam ide, i spašće vas."; Jer. 11,20 "Ali, Gospode nad vojskama, Sudijo pravedni, koji ispituješ bubrege i srce, daj da vidim osvetu Tvoju na njima, jer Tebi kazah parbu svoju."; Jer. 15,15 "Ti znaš, Gospode, opomeni me se i pohodi me i osveti me od onih koji me gone; nemoj me zgrabiti dokle se ustežeš od gneva; znaj da podnosim rug tebe radi."; Jer. 17,18 "Neka se posrame koji me gone, a ja ne; neka se oni uplaše, a ja ne; pusti na njih zli dan, i dvostrukim polomom polomi ih."; Jer. 20,12 "Zato, Gospode nad vojskama, koji kušaš pravednika, koji vidiš bubrege i srce, daj da vidim Tvoju osvetu na njima, jer Tebi kazah parbu svoju."; Jer. 50,15 "Vičite na nj unaokolo; pruža ruku; temelji mu padoše, zidovi su mu razvaljeni; jer je osveta Gospodnja, osvetite mu se; kako je činio, onako mu činite."; Jer. 51,49 "I kao što je Vavilon učinio da padnu pobijeni Izrailjevi, tako će pasti u Vavilonu pobijeni sve zemlje."; Joil 3,4-7 "I šta hoćete vi sa mnom, Tire i Sidone, i svi krajevi palestinski? Hoćete li da mi platite? I hoćete li da mi vratite? Odmah ću vam bez oklevanja platiti platu vašu na vašu glavu. 5 Jer uzeste srebro moje i zlato moje, i najlepše zaklade moje unesoste u svoje crkve. 6 I sinove Judine i sinove jerusalimske prodadoste sinovima grčkim da biste ih oterali daleko od međe njihove. 7 Evo, ja ću ih dignuti s mesta kuda ih prodadoste, i platiću vam platu vašu na vašu glavu."; Vid. Sud.
kažnjava one koji se svete. Pl. Jer. 3,60 "??", 64 "??"; Jezek. 25,12-17 "Ovako veli Gospod Gospod: Što se Edom osveti domu Judinom i teško skrivi osvetivši im se, 13 Zato ovako veli Gospod Gospod: Dignuću ruku svoju na edomsku i istrebiću iz nje i ljude i stoku, i obratiću je u pustoš, od Temana do Dedana pašće od mača. 14 I osvetiću se Edomcima rukom naroda svog Izrailja, i učiniće s Edomcima po gnevu mom i po jarosti mojoj, i poznaće moju osvetu, govori Gospod Gospod. 15 Ovako veli Gospod Gospod: Što Filisteji radiše iz osvete, i osvetiše se radujući se iz srca i potirući iz stare mržnje, 16 Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo ja ću dignuti ruku svoju na Filisteje, i istrebiću Hereteje, i potrću ostatak od primorja. 17 I učiniću na njima veliku osvetu karanjem gnevnim, i poznaće da sam ja Gospod kad izvršim osvetu svoju na njima."; Am. 1,11, 12; Os. 1,4 "Tada mu reče Gospod: Nadeni mu ime Jezrael; jer još malo, pa ću pohoditi krv jezraelsku na domu Jujevom i ukinuću carstvo doma Izrailjevog."; Avd. st. 10.
poverava = vlastima i carevima. 4 Moj. 35,19 "??", 25 "??"; Rim. 13,4 "Jer je sluga Božiji tebi za dobro. Ako li zlo činiš boj se, jer ne nosi mača uzalud, jer je Božiji sluga osvetnik, da izlije gnjev na onoga koji zlo čini."; 1. Pt. 2,14 "Ako li namjesnicima, kao njegovim poslanicima za osudu zločincima, a za pohvalu onima koji dobro čine.". Vid. Crkvena vlast. Carevi.
Zli misle na = 1 Moj. 27,41 "I Isav omrze ljuto na Jakova radi blagoslova, kojim ga blagoslovi otac, i govoraše u srcu svom: Blizu su žalosni dani oca mog, tada ću ubiti Jakova brata svog."; 2 Sam. 13,32 "A Jonadav sin Same brata Davidovog progovori i reče: Neka ne govori gospodar moj da su pobili svu decu, careve sinove; poginuo je samo Amnon, jer Avesalom beše tako naumio od onog dana kad Amnon osramoti Tamaru sestru njegovu."; Jer. 20,10 "Jer čujem poruge od mnogih, strah od svuda: Prokažite da prokažemo; svi koji behu u miru sa mnom, vrebaju da posrnem: Da ako se prevari, te ćemo ga nadvladati i osvetićemo mu se.".
P r i m e r i. Kajin. 1 Moj. 4,8 "Posle govoraše Kajin s Aveljem bratom svojim. Ali kad behu u polju, skoči Kajin na Avelja brata svog, i ubi ga.". Isav. 1 Moj. 27,41 "I Isav omrze ljuto na Jakova radi blagoslova, kojim ga blagoslovi otac, i govoraše u srcu svom: Blizu su žalosni dani oca mog, tada ću ubiti Jakova brata svog.". Simeun i Levije. 1 Moj. 34,25 "A treći dan kad oni behu u bolovima, uzeše dva sina Jakovljeva Simeun i Levije, braća Dinina, svaki svoj mač i uđoše slobodno u grad i pobiše sve muškinje."; 1 Moj. 49,5 "Simeun i Levije, braća, mačevi su im oružje nepravdi.", 6 "U tajne njihove da ne ulazi duša moja, sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja; jer u gnevu svom pobiše ljude, i za svoje veselje pokidaše volove.". Josifova braća. 1 Moj. 37,18-20 "A oni ga ugledaše iz daleka; i dok još ne dođe blizu njih, stadoše se dogovarati da ga ubiju, 19 I rekoše među sobom: Gle, evo onog što sne sanja. 20 Hajde sada da ga ubijemo i da ga bacimo u koju od ovih jama, pa ćemo kazati: LJuta ga je zverka izjela. Onda ćemo videti šta će biti od njegovih snova.". Samson. Sud. 15,7 "A Samson im reče: Ako ste i učinili tako, opet ću vam se osvetiti, pa ću se onda okaniti.", 8 "I polomi ih ljuto nogama po bedrima: Potom otide i nastani se u pećini od stene Itama"; Sud. 16,28 "Tada Samson zavapi ka Gospodu i reče: Gospode, Gospode! Opomeni me se, molim te, i ukrepi me, molim te, samo sada, o Bože! Da se osvetim jedanput Filistejima za oba oka svoja.". Saul. 1 Sam. 18,11 "I Saul baci koplje govoreći: Da prikujem Davida za zid. Ali mu se David izmače dva puta.", 25 "A Saul reče: Ovako recite Davidu: Ne traži car uzdarja, nego sto okrajaka filistejskih, da se car osveti svojim neprijateljima. A Saul mišljaše kako bi David pao u ruke Filistejima.". Joav. 2 Sam. 3,27 "I kad se vrati Avenir u Hevron, odvede ga Joav na stranu pod vrata kao da govori s njim nasamo; onde ga udari pod peto rebro, te umre za krv Asaila brata njegovog.", 30 "Tako Joav i Avisaj brat njegov ubiše Avenira što on pogubi Asaila brata njihovog kod Gavaona u boju.". Avesalom. 2 Sam. 13,26-29 "A Avesalom reče: Kad ti nećeš, a ono neka ide s nama Amnon brat moj. A car mu reče: Što da ide s tobom? 27 Ali navali Avesalom na nj, te pusti s njim Amnona i sve sinove carske. 28 Tada Avesalom zapovedi momcima svojim govoreći: Pazite, kad se srce Amnonu razveseli od vina, i ja vam kažem: Ubijte Amnona; tada ga ubijte; ne bojte se, jer vam ja zapovedam, budite slobodni i hrabri. 29 I učiniše s Amnonom sluge Avesalomove kako im zapovedi Avesalom. Tada ustaše svi sinovi carevi i pojahaše svak svoju mazgu i pobegoše.". Jezavelj. 1 Car. 19,2 "Tada Jezavelja posla glasnike k Iliji i poruči mu: Tako da učine bogovi i tako da dodadu, ako sutra u ovo doba ne učinim od tebe šta je od koga god tih.". Ahav. 1 Car. 22,26 "Tada car Izrailjev reče: Uhvati Miheju i odvedi ga k Amonu zapovedniku gradskom i k Joasu, sinu carevom;", 27 "I reci im: Ovako veli car: Metnite ovog u tamnicu, i dajite im po malo hleba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.". Aman. Jest. 3,6 "Ali mišljaše da nije vredno da digne ruku na Mardoheja samog, jer mu kazaše kog naroda beše Mardohej, nego gledaše da istrebi sve Judejce što behu po svemu carstvu Asvirovom, narod Mardohejev."; Jest. 5,9-14 "I tako otide Aman onaj dan veseo i dobre volje. Ali kad vide Aman Mardoheja na vratima carevim, a on ne usta niti se mače pred njim, napuni se Aman gneva na Mardoheja. 10 Ali se uzdrža Aman dokle dođe kući svojoj; potom posla i sazva prijatelje svoje i Seresu ženu svoju. 11 I pripovedi im Aman o slavi bogatstva svog i o mnoštvu sinova svojih i o svemu čim ga je podigao car i kako ga je uzvisio svrh knezova i sluga carskih. 12 I doda Aman: Pa i carica Jestira nikoga osim mene ne poziva s carem na obed, koji beše zgotovila, pa i sutra sam pozvan k njoj s carem. 13 Ali sve to nije mi ni na šta dokle god gledam onog Mardoheja Judejca gde sedi na vratima carevim. 14 Tada mu reče Seresa, žena njegova i svi prijatelji njegovi: Neka načine vešala visoka pedeset lakata, i ujutru reci caru da se na njima obesi Mardohej, pa idi s carem veseo na obed. I to bi po volji Amanu i pripravi vešala.". Jeremijini gonioci. Jer. 20,10 "Jer čujem poruge od mnogih, strah od svuda: Prokažite da prokažemo; svi koji behu u miru sa mnom, vrebaju da posrnem: Da ako se prevari, te ćemo ga nadvladati i osvetićemo mu se.". Edomci. Jezek. 25,12 "Ovako veli Gospod Gospod: Što se Edom osveti domu Judinom i teško skrivi osvetivši im se,". Filisteji. Jezek. 25,15 "Ovako veli Gospod Gospod: Što Filisteji radiše iz osvete, i osvetiše se radujući se iz srca i potirući iz stare mržnje,". Starešine. Dan. 6,4-13 "Tada starešine i upravitelji gledahu kako bi našli šta da zamere Danilu radi carstva; ali ne mogahu naći zabave ni pogreške, jer beše veran, i ne nalažaše se u njega pogreške ni mane. 5 Tada rekoše oni ljudi: Nećemo naći na tog Danila ništa, ako ne nađemo šta na nj radi zakona Boga njegovog. 6 Tada dođoše starešine i upravitelji k caru, i rekoše mu ovako: Darije care, da si živ doveka! 7 Sve starešine u carstvu, poglavari i upravitelji, većnici i vojvode dogovoriše se da se postavi carska naredba i oštra zabrana da ko bi se god zamolio za šta kome god bogu ili čoveku za trideset dana osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku. 8 Zato, care, postavi tu zabranu i napiši da se ne može promeniti, po zakonu midskom i persijskom, koji je nepromenljiv. 9 I car Darije napisa knjigu i zabranu. 10 A Danilo kad dozna da je knjiga napisana, otide svojoj kući, gde behu otvoreni prozori u njegovoj sobi prema Jerusalimu, i padaše na kolena svoja tri puta na dan i moljaše se i hvalu davaše Bogu svom kao šta činjaše pre. 11 Tada se sabraše oni ljudi, i nađoše Danila gde se moli i pripada Bogu svom. 12 I otidoše te rekoše caru za carsku zabranu: Nisi li napisao zapovest, da ko bi se god zamolio kome god bogu ili čoveku za trideset dana, osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku? Car odgovori i reče: Tako je po zakonu midskom i persijskom, koji je nepromenljiv. 13 Tada odgovoriše i rekoše caru: Danilo, koji je između roblja Judina, ne haje za te, care, ni za zabranu koju si napisao, nego se moli tri puta na dan svojom molitvom.". Irodijada. Mk. 6,19-24 "A Irodijada bješe kivna na njega. i htjede da ga ubije, ali ne mogaše. 20 Jer se Irod bojaše Jovana, znajući ga da je čovjek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo šta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše. 21 I dođe dan pogodan, kad Irod na dan svoga rođenja davaše večeru velikašima svojim i vojvodama i starješinama galilejskim. 22 I kad uđe kći ove Irodijade i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim, reče car djevojci: Išti od mene što god hoćeš, i daću ti. 23 I zakle joj se: [to god zaišteš od mene daću ti, makar bilo i pola carstva moga. 24 A ona izišavši reče materi svojoj: [ta ću iskati? A ona reče: Glavu Jovana Krstitelja."; Mt. 14,8 "A ona, nagovorena od matere svoje, reče: Daj mi ovdje na tanjiru glavu Jovana Krstitelja.". Jakov i Jn. Lk. 9,54 "A kad vidješe učenici njegovi Jakov i Jovan, rekoše: Gospode, hoćeš li da rečemo da oganj siđe s neba i da ih istrijebi, kao i Ilija što učini?". Sveštenički glavari. Dap. 5,33 "A kad oni to čuše, razjariše se veoma i dogovarahu se da ih pobiju.". Jevreji. Dap. 7,54-59 "Kad ovo čuše, razjariše se vrlo u srcima svojima, i škrgutahu zubima na njega. 55 A on, pun Duha Svetoga, pogleda na nebo i vidje slavu Božiju i Isusa gdje stoji s desne strane Bogu, 56 I reče: Evo vidim nebesa otvorena i Sina Čovječijega gdje stoji s desne strane Bogu. 57 A oni povikavši iza glasa zatisnuše uši svoje, i navališe jednodušno na njega, 58 Pa izbacivši ga izvan grada stadoše ga kamenovati. A svjedoci metnuše haljine svoje kod nogu mladića po imenu Savla, 59 I kamenovahu Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse, primi duh moj!"; Dap. 23,12 "Kada pak svanu dan, učiniše neki od Judejaca zavjeru i zakleše se govoreći da neće ni jesti ni piti dokle ne ubiju Pavla.", 14 "Ovi pristupiše prvosvešteniku i starješinama i rekoše: Zakletvom se zaklesmo da nećemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla.".