PRIČE STAROZAVETNE

(Vid. Priče Jovana Preteče i sv. Apostola.)

Jotam.

Drva koja biraju cara. Sud. 9,7-15 "A kad to javiše Jotamu, otide i stade navrh gore Garizina, i podigavši glas svoj povika i reče im: Čujte me, Sihemljani, tako vas Bog čuo! 8 Išla drveta da pomažu sebi cara, pa rekoše maslini: Budi nam car. 9 A maslina im reče: Zar ja da ostavim pretilinu svoju, kojom se čast čini Bogu i ljudima, pa da idem da tumaram za druga drveta? 10 Potom rekoše drveta smokvi: Hodi ti, budi nam car. 11 A smokva im reče: Zar ja da ostavim slast svoju i krasni rod svoj, pa da idem da tumaram za druga drveta? 12 Tada rekoše drveta vinovoj lozi: Hodi ti, budi nam car. 13 A loza im reče: Zar ja da ostavim vino svoje, koje veseli Boga i ljude, pa da idem da tumaram za druga drveta? 14 Tada sva drveta rekoše trnu: Hodi ti, budi nam car. 15 A trn odgovori drvetima: Ako doista hoćete mene da pomažete sebi za cara, hodite sklonite se u hlad moj; ako li nećete, neka iziđe oganj iz trna i spali kedre livanske.".

Samson.

Sladost koja izlazi od ljutoga. Sud. 14,13 "Ako li ne odgonetnete, vi ćete dati meni trideset košulja i tridesetore svečane haljine. A oni mu rekoše: Zagonetni zagonetku svoju, da čujemo.", 14 "Tada im reče; od onog koji jede iziđe jelo, i od ljutog iziđe slatko. I ne mogaše odgonetnuti zagonetke tri dana.".

Natan.

Mala ovčica. 2 Sam. 12,1-7 "I posla Gospod Natana k Davidu; i on došav k njemu reče mu: U jednom gradu behu dva čoveka, jedan bogat a drugi siromah. 2 Bogati imaše ovaca i goveda vrlo mnogo; 3 A siromah nemaše ništa do jednu malu ovčicu, koju beše kupio, i hranjaše je, te odraste uza nj i uz decu njegovu, i jeđaše od njegovog zalogaja, i iz njegove čaše pijaše, i na krilu mu spavaše, i beše mu kao kći. 4 A dođe putnik k bogatom čoveku, a njemu bi žao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dođe k njemu; nego uze ovcu onog siromaha, i zgotovi je čoveku, koji dođe k njemu. 5 Tada se David vrlo razgnevi na onog čoveka, i reče Natanu: Tako živ bio Gospod, zaslužio je smrt onaj koji je to učinio. 6 I ovcu neka plati učetvoro, što je to učinio i nije mu žao bilo. 7 Tada reče Natan Davidu: Ti si taj. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja sam te pomazao za cara nad Izrailjem, i ja sam te izbavio iz ruku Saulovih.".

Žena Tekujanka.

Braća nepriajtelji ili milost ubici. 2 Sam. 14,4-11 "I kad otide žena Tekujanka k caru da govori, pade ničice na zemlju i pokloni se, i reče: Pomagaj care! 5 A car joj reče: Šta ti je? A ona reče: Udovica sam, umro mi je muž. 6 A imaše sluškinja tvoja dva sina, pa se svadiše u polju, a ne beše nikoga da ih razvadi, te jedan udari drugog i ubi ga. 7 I gle, sav dom usta na sluškinju tvoju govoreći: Daj tog što je ubio brata svog da ga pogubimo za dušu brata njegovog, kog je ubio, i da istrebimo naslednika; i tako hoće da ugase iskru koja mi je ostala, da ne ostave ime mužu mom ni ostatak na zemlji. 8 A car reče ženi: Idi kući svojoj, a ja ću narediti za te. 9 A žena Tekujanka reče caru: Care gospodaru! Neka na me i na dom oca mog padne krivica, a car i njegov presto neka je prav. 10 A car reče: Ko uzgovori na te, dovedi ga k meni, i neće te se više dotaći. 11 A ona reče: Neka se opomene car Gospoda Boga svog, da se ne umnože osvetnici koji ubijaju, i da ne ubiju sina mog. A on reče: Tako živ bio Gospod, nijedna dlaka s tvog sina neće pasti na zemlju.".

Ranjeni Prorok.

Razbojnik koji je pobegao. 1 Car. 20,35-40 "Tada jedan između sinova proročkih reče drugom po reči Gospodnjoj: Bij me. Ali ga onaj ne hte biti. 36 A on mu reče: Što ne posluša glas Gospodnji, zato, evo kad otideš od mene, lav će te zaklati. I kad otide od njega, sukobi ga lav i zakla ga. 37 Opet, našav drugog reče mu: Bij me. A onaj ga izbi i izrani ga. 38 Tada otide prorok i stade na put kuda će car proći, i nagrdi se pepelom po licu. 39 A kad car prolažaše, on viknu cara i reče: Tvoj sluga beše izašao u boj, a jedan došavši dovede mi čoveka i reče: Čuvaj ovog čoveka; ako li ga nestane, biće tvoja duša za njegovu dušu, ili ćeš platiti talanat srebra. 40 A kad tvoj sluga imaše posla tamo amo, njega nesta. Tada mu reče car Izrailjev: To ti je sud, sam si odsudio.".

Joas car Izrailjev.

Trn i kedar. 2 Car. 14,9 "A Joas, car Izrailjev posla k Amasiji caru Judinom i poruči mu: Trn na Livanu posla ka kedru na Livanu, i poruči: Daj svoju kćer sinu mom za ženu; ali naiđe zverje livansko, i izgazi trn.".

Asaf.

Čokot prenešen iz Misira. Ps. 79,8-16 "Ne pominji pređašnja bezakonja naša, već pohitaj da nas presreteš milosrđem svojim, jer smo veoma ološali. 9 Pomozi nam, Bože, Spasitelju naš, radi slave imena svog, izbavi nas i očisti od greha naših radi imena svog. 10 Zašto da govore neznabošci: Gde je Bog njihov? Neka se pokaže pred očima našim osveta nad neznabošcima za prolitu krv sluga Tvojih! 11 Neka izađu pred lice Tvoje uzdasi sužanjski, silom mišice svoje sačuvaj namenjene smrti. 12 Sedminom vrati u nedra susedima našim ruženje, kojim Te ružiše, Gospode! 13 A mi, narod Tvoj i ovce paše Tvoje, doveka ćemo Tebe slaviti i od kolena na koleno kazivati hvalu Tvoju. 14 ?? 15 ?? 16 ??".

Isaija.

Divno obrađen vinograd koji je podivljao. Isa. 5,1-7 "Zapevaću sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdašcetu. 2 I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i počeka da rodi grožđem, a on rodi vinjagom. 3 Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite između mene i vinograda mog. 4 Šta je još trebalo činiti vinogradu mom šta mu ne učinih? Kad čekah da rodi grožđem, zašto rodi vinjagom? 5 Sada ću vam kazati šta ću učiniti vinogradu svom. Oboriću mu ogradu, neka opusti; razvaliću mu zid, neka se pogazi; 6 Uparložiću ga, neće se rezati ni kopati, nego će rasti čkalj i trnje, i zapovediću oblacima da ne puštaju više dažd na nj. 7 Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad NJegov; On čeka sud, a gle nasilja, čeka pravdu, a gle vike."; Jer. 2,21 "Ja te posadih, lozu izabranu, sve seme istinito; pa kako mi se promeni i izmetnu se odvoda od tuđe loze?".

Žetva i berba. Isa. 17,5 "Jer će biti kao kad žetelac sabira žito i rukom žanje klasje, i biće kao kad se kupi klasje u dolini rafajskoj.", 6 "Ali će se ostaviti u njoj pabirci kao kad se otrese maslina, pa dve tri ostanu u vrhu, i četiri pet na rodnim granama, veli Gospod Bog Izrailjev.".

Vinograd koji rađa dobrim vinom. Isa. 27,2 "Tada pevajte o vinogradu koji rađa crveno vino:", 3 "Ja Gospod čuvam ga, u svako doba zalivaću ga, dan noć čuvaću ga da ga ko ne ošteti.".

Ženik i nevesta. Isa. 62,4 "Nećeš se više zvati ostavljena, niti će se zemlja tvoja zvati pustoš, nego ćeš se zvati milina moja i zemlja tvoja udata, jer ćeš biti mio Gospodu i zemlja će tvoja biti udata.", 5 "Jer kao što se momak ženi devojkom, tako će se sinovi tvoji oženiti tobom; i kako se raduje ženik nevesti, tako će se tebi radovati Bog tvoj.".

Jeremija.

Lončar. Jer. 18,1-6 "Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda govoreći: 2 Ustani, i siđi u kuću lončarevu, i onde ću ti kazati reči svoje. 3 Tada siđoh u kuću lončarevu, i gle, on rađaše posao na svom kolu. 4 I pokvari se u ruci lončaru sud koji građaše od kala, pa načini iznova od njega drugi sud, kako beše volja lončaru da načini. 5 Tada dođe mi reč Gospodnja govoreći: 6 Ne mogu li činiti od vas kao ovaj lončar, dome Izrailjev? Govori Gospod; gle, šta je kao u ruci lončarevoj, to ste vi u mojoj ruci, dome Izrailjev.".

Jezekilj.

Čovek koji se seli. Jezek. 12,3-15 "Zato ti, sine čovečji, spremi šta treba za seobu, i seli se obdan na njihove oči; i iseli se iz svog mesta na drugo mesto na njihove oči, ne bi li videli, jer su dom odmetnički. 4 I iznesi stvari svoje kao kad se ko seli obdan na njihove oči, a sam iziđi uveče na njihove oči kao oni koji se sele. 5 Na njihove oči prokopaj zid i iznesi svoje stvari. 6 Na njihove oči digni na ramena i iznesi po mraku, lice svoje pokrij da ne vidiš zemlje, jer te dadoh da budeš znak u domu Izrailjevom. 7 I učinih tako kako mi se zapovedi; stvari svoje iznesoh obdan kao kad se seli; a uveče prokopah zid rukom; i po mraku iznesoh na ramenima noseći na njihove oči. 8 A u jutru dođe mi reč Gospodnja govoreći: 9 Sine čovečji, reče li ti dom Izrailjev, dom odmetnički: Šta radiš? 10 Reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Ovo je breme za kneza, koji je u Jerusalimu, i za sav dom Izrailjev što je onde. 11 Reci: Ja sam vam znak, kako ja učinih tako će im biti; preseliće se i otići u ropstvo. 12 I knez koji je među njima noseći na ramenima po mraku će izaći; oni će prokopati zid da iznesu, on će pokriti lice svoje da ne vidi zemlje očima. 13 Ali ću mu razapeti mrežu svoju i uhvatiće se u zamku moju, i odvešću ga u Vavilon, u zemlju haldejsku, ali je neće videti, a onde će umreti. 14 I sve koji su oko njega, pomoćnike njegove, i svu vojsku njegovu, rasejaću u sve vetrove, i izvući ću mač za njima. 15 I poznaće da sam ja Gospod, kad ih rasejem po narodima, i razaspem po zemljama.".

Zid. Jezek. 13,10-14 "Zato, zato što prelastiše narod moj govoreći: Mir je, a mira ne beše; i jedan ozida zid, a drugi ga namazaše krečem nevaljalim; 11 Reci onim što mažu nevaljalim krečem da će pasti; doći će silan dažd, i vi, kamenje velikog grada, pašćete i oluja će razvaliti. 12 I gle, kad padne zid, neće li vam se reći: Gde je kreč kojim mazaste? 13 Zato ovako veli Gospod Gospod: Razvaliću olujom u gnevu svom, i silan će dažd doći u gnevu mom, i kamenje velikog grada u jarosti mojoj da potre. 14 I razvaliću zid koji namazaste nevaljalim krečem, i oboriću ga na zemlju da će mu se otkriti temelj, i pašće, i vi ćete izginuti usred njega, i poznaćete da sam ja Gospod.".

Drvo od vinove loze. Jezek. 15,1-8 "Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: 2 Sine čovečji, šta je drvo od loze vinove prema svakom drugom drvetu, ili loza vinova prema drveću u šumi? 3 Uzima li se od nje drvo da se načini šta? Uzima li se od nje klin da se obesi o njemu kakav sud? 4 Gle, meće se u oganj da izgori; kad joj oba kraja sažeže oganj, i sredina joj izgori, hoće li još biti za šta? 5 Gle, dok beše cela, ne mogaše se ništa od nje načiniti, a kamo li će biti za šta kad je oganj proždre i izgore. 6 Zato ovako veli Gospod Gospod: Kakvo je među drvetima šumskim drvo od vinove loze, koje dadoh ognju da ga jede, tako ću učiniti stanovnike jerusalimske. 7 Jer ću im na suprot okrenuti lice svoje; kad iziđu iz jednog ognja, drugi će ih oganj proždreti, i poznaćete da sam ja Gospod, kad okrenem lice svoje na suprot njima. 8 I obratiću zemlju u pustinju, jer učiniše neveru, govori Gospod Gospod.".

Mlada devojka. Jezek. 16,3-34 "I reci: Ovako veli Gospod Gospod Jerusalimu: Postanjem i rodom ti si iz zemlje hananske; otac ti beše Amorejac a mati Hetejka. 4 A o rođenju tvom, kad si se rodila, nije ti pupak odrezan i nisi okupana vodom da bi bila čista, niti si solju natrvena ni pelenama povita. 5 Oko te ne požali da ti učini šta od toga i da ti se smiluje: Nego ti bi bačena u polje, jer beše mrska duša tvoja onog dana kad si se rodila. 6 I idući mimo tebe i videvši te gde se valjaš u svojoj krvi, rekoh ti: Da si živa u svojoj krvi! I opet ti rekoh: Da si živa u svojoj krvi! 7 I učinih da rasteš na hiljade kao trava u polju; i ti naraste i posta velika i dođe do najveće lepote; dojke ti napupiše, i dlake te probiše; ali ti beše gola naga. 8 I idući mimo tebe pogledah te, i gle, godine ti behu godine za ljubljenje; i raširih skut svoj na te, i pokrih golotinju tvoju, i zakleh ti se i učinih veru s tobom, govori Gospod Gospod, i ti posta moja. 9 I okupah te vodom, i sprah s tebe krv tvoju, i pomazah te uljem. 10 I obukoh ti vezenu haljinu, i obuh ti crevlje od jazavca, i opasah te tankim platnom i zastreh te svilom. 11 I nakitih te nakitom, i metnuh ti narukvice na ruke i grivnu oko vrata. 12 I grivnu oko čela metnuh ti, i oboce u uši, slavan venac na glavu. 13 I ti beše okićena zlatom i srebrom, i odelo ti beše od tankog platna i od svile i vezeno, jeđaše belo brašno i med i ulje, i beše vrlo lepa, i prispe do carstva. 14 I raziđe se glas o tebi po narodima radi lepote tvoje, jer beše savršena krasotom mojom, koju metnuh na te, govori Gospod Gospod. 15 Ali se ti osloni na lepotu svoju, i prokurva se s glasa svog, te si prosipala kurvarstvo svoje svakome koji prolažaše, i bivala si njegova. 16 I uzevši od haljina svojih načinila si šarene visine, i kurvala si se na njima, kako nikada nije bilo niti će biti. 17 I uzevši krasni nakit svoj od mog zlata i od mog srebra što ti dadoh, načinila si sebi muške likove, i kurvala si se s njima. 18 I uzevši vezene haljine svoje zaodela si ih, i ulje moje i kad moj stavila si pred njih. 19 I hleb moj, koji ti dadoh, belo brašno i ulje i med, čim te hranjah, postavila si pred njih za miris ugodni. Tako je bilo, govori Gospod Gospod. 20 I uzimala si sinove svoje i kćeri svoje koje si rodila, i njih si im prinosila da se spale. Malo li beše kurvarstva tvog, 21 Te si i sinove moje klala i davala si ih da im se provedu kroz oganj? 22 I uza sve gadove svoje i kurvarstva svoja nisi se opominjala dana mladosti svoje kad si bila gola i naga i valjala se u krvi svojoj. 23 I posle sve zloće svoje, (Teško, teško tebi! Govori Gospod Gospod,) 24 Sagradila si sebi kuću kurvarsku, i načinila si sebi visine na svakoj ulici, 25 Na svakoj rasputici načinila si sebi visinu, i nagrdila si svoju lepotu, i razmetala si noge svoje svakome koji prolažaše, i umnožila si kurvarstvo svoje. 26 Kurvala si se sa sinovima misirskim, susedima svojim velikog tela, i umnožila si kurvarstvo svoje da bi me razgnevila. 27 Zato gle, digoh ruku svoju na te i umalih obrok tvoj, i dadoh te na volju nenavidnicima tvojim, kćerima filistejskim, koje beše stid od sramotnog puta tvog. 28 Kurvala si se sa sinovima asirskim, jer se ne mogaše nasititi; kurvala si se s njima, i opet se nisi nasitila. 29 I umnožila si kurvarstvo svoje u zemlji hananskoj sve do haldejske, i ni tako se nisi nasitila. 30 Kako je iznemoglo srce tvoje, govori Gospod Gospod, kad činiš sve što čini najgora kurva, 31 Kad si gradila kurvarsku kuću na svakoj rasputici i činila visinu na svakoj ulici! A ni kao kurva nisi, jer nisi marila za platu; 32 Nego kao žena preljubočinica, koja mesto muža svog prima druge. 33 Svim kurvama daje se plata, a ti si davala platu svim milosnicama svojim i darivala si ih da dolaze k tebi sa svih strana da se kurvaju s tobom. 34 I tako je u tebe naopako prema ženama u tvom kurvarstvu: Jer niko ne ide za tobom da se kurva, i ti daješ platu, a ne daje se tebi plata; to je naopako.".

Veliki orao. Jezek. 17,2-10 "Sine čovečji, zagonetni zagonetku i kaži priču o domu Izrailjevom, 3 I reci: Ovako veli Gospod Gospod: Orao velik, velikih krila, dugih pera, pun perja, šaren, dođe na Livan i uze vrh od kedra, 4 Odlomi vrh od mladih grana njegovih, i odnese ga u zemlju trgovačku, u grad trgovački metnu ga. 5 I uze seme iz one zemlje, i metnu ga na njivu, odnese ga gde ima mnogo vode, i ostavi ga dobro. 6 I izniče, i posta busat čokot, nizak, kome se loze pružahu k njemu a žile behu pod njim; posta čokot, i pusti grane i izbi odvode. 7 A beše drugi orao velik, velikih krila i pernat, i gle, taj čokot pusti k njemu žile svoje i grane svoje pruži k njemu da bi ga zalivao iz brazda svog sada. 8 Posađen beše u dobroj zemlji kod mnoge vode, da pusti grane i rađa rod i bude krasna loza. 9 Kaži: Ovako veli Gospod Gospod: Hoće li napredovati? Neće li mu počupati žile i rod mu odlomiti da se posuši? Sve će mu se grane što je pustio posušiti, i bez velike sile i bez mnogog naroda iščupaće ga iz korena. 10 Eto, posađen je, hoće li napredovati? I neće li se sa svim posušiti čim ga se dohvati ustoka? Posušiće se u brazdi gde je posađen.".

Lavica i lavovi. Jezek. 19,1-9 "A ti nariči za knezovima Izrailjevim; 2 I reci: Šta beše mati tvoja? Lavica; među lavovima ležaše, mlad svoju među lavovima hranjaše. 3 I othrani jedno mlado svoje, i posta lavić, i naučiv se loviti žderaše ljude. 4 I čuše narodi za nj; uhvati se u jamu njihovu, i odvedoše ga u verigama u zemlju misirsku. 5 A ona kad vide gde se nadala, ali joj nada propade, uze jedno mlado svoje, i učini od njega lavića. 6 I on idući među lavovima posta lavić, i nauči se loviti i žderaše ljude. 7 I pozna dvore njihove, i pustošaše gradove njihove tako da opuste zemlja i šta je u njoj od rike njegove. 8 I ustaše na nj narodi iz okolnih zemalja, i razapeše mu mrežu svoju, i uhvati se u jamu njihovu. 9 I metnuše ga u krletku u verigama, i odvedoše ga caru vavilonskom, i metnuše ga u grad da mu se više ne čuje glas po gorama Izrailjevim.".

Vinova loza posađena kraj vode. Jezek. 19,10-14 "Dok beše miran, mati tvoja beše kao vinova loza, posađena kraj vode, rodna i granata beše od mnoge vode. 11 I behu na njoj jaki prutovi za palicu vladalačku, i rastom svojim uzvisi se iznad gustih grana, i bi naočita visinom svojom, mnoštvom grana svojih. 12 Ali bi iščupana u gnevu i na zemlju bačena, i ustoka osuši rod njen; polomiše se i posušiše se jaki prutovi njeni; oganj ih proždre. 13 A sada je posađena u pustinji, u zemlji suvoj i bezvodnoj. 14 I izađe oganj iz pruta grana njenih i proždre rod njen da nema na njoj pruta jakog za palicu vladalačku. To je naricanje, i biće naricanje.".

Dve žene: Ola i Oliva. Jezek. 23,2-49 "Sine čovečji, behu dve žene, kćeri jedne matere. 3 One se kurvahu u Misiru, u mladosti svojoj kurvahu se, onde im pipaše grudi, i onde im zgnječiše dojke devojačke. 4 A imena im behu, starijoj Ola, a sestri joj Oliva; one postaše moje, i rodiše sinove i kćeri. Imena im behu Ola Samariji, a Oliva Jerusalimu. 5 I Ola kad beše moja kurvaše se, i upaljivaše se za svojim milosnicima, Asircima susedima, 6 Koji nošahu porfiru, i behu knezovi i vlastelji, sve lepi mladići, vitezovi, koji jahahu na konjima. 7 I udari u kurvanje s njima, koji svi behu najlepši između sinova asirskih, i za kojima se god upaljivaše, skvrnjaše se o sve gadne bogove njihove. 8 A ni s Misircima ne okani se kurvanja svog, jer spavahu s njom od mladosti njene i oni joj gnječiše devojačke dojke i s njom se kurvaše. 9 Zato je dadoh u ruke milosnicima njenim, u ruke Asircima, za kojima se upaljivaše. 10 Oni otkriše golotinju njenu, uzeše joj sinove i kćeri, a nju mačem ubiše; i ona izađe na glas među ženama kad sudove izvršiše na njoj. 11 A sestra njena Oliva, videći to, upaljivaše se još gore nego ona, i kurvarstvo njeno beše gore od kurvarstva sestre joj. 12 Upaljivaše se za Asircima, knezovima i vlasteljima, susedima, krasno odevenim, vitezima koji jahahu na konjima i svi behu lepi mladići. 13 I videh gde se oskvrni, i gde obe idu jednim putem. 14 I ova se još više kurvaše; jer kad bi videla ljude napisane na zidu, likove haldejske napisane crvenilom, 15 Opasane pojasima po bedrima, sa šarenim kapama na glavi, koji svi behu na oči kao vojvode nalik na sinove vavilonske iz zemlje haldejske, svoje postojbine, 16 Upaljivaše se za njima čim ih viđaše očima svojim, i slaše poslanike k njima u haldejsku. 17 I Vavilonjani dolažahu k njoj na postelju ljubavnu, i skvrnjahu je kurvarstvom svojim, i pošto bi se oskvrnila s njima, odvraćaše se duša njena od njih. 18 I kad otkri kurvarstva svoja i otkri golotinju svoju, odvrati se duša moja od nje kao što se odvrati duša moja od sestre njene. 19 Jer umnoži kurvarstva svoja opominjući se dana mladosti svoje kad se kurvaše u zemlji misirskoj, 20 I upaljivaše se za svojim milosnicima, u kojih je telo kao u magarca, i tečenje kao u konja. 21 I tako si se vratila na nevaljalstvo mladosti svoje kad ti pipahu grudi u Misiru radi devojačkih dojaka tvojih. 22 Za to, Olivo, ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću podignuti milosnike tvoje na te, one od kojih se odvratila duša tvoja, i dovešću ih na te od svuda, 23 Vavilonjane i sve Haldejce, Fekođane i Sojane i Kojane, sve Asirce s njima, lepe mladiće, knezove i vlastelje sve, vitezove i ljude čuvene, koji svi jašu na konjima. 24 I doći će na te s kolima i s kolicima i s točkovima i s mnoštvom naroda, i opkoliće te sa štitovima i štitićima i šlemovima; i njima ću dati sud da ti sude svojim sudom. 25 I staviću revnost svoju tebi na suprot, te će raditi s tobom gnevno, nos i uši odseći će ti, i šta te ostane pašće od mača, i uzeće sinove tvoje i kćeri tvoje, i šta te ostane proždreće oganj. 26 I svući će s tebe haljine, i uzeće krasni nakit tvoj. 27 Tako ću učiniti kraj grdilu tvom i tvom kurvanju u zemlji misirskoj, te nećeš podignuti očiju svojih k njima i nećeš se više sećati Misiraca. 28 Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću te dati u ruke onima na koje mrziš, u ruke onima od kojih se odvratila duša tvoja. 29 I oni će raditi s tobom neprijateljski, i uzeće svu muku tvoju, i ostaviće te golu nagu, te će se otkriti golotinja kurvarstva tvog, i grdilo tvoje i kurvarstvo tvoje. 30 To ću ti učiniti što si se kurvala za narodima, što si se oskvrnila o njihove gadne bogove. 31 Putem sestre svoje išla si, zato ću dati čašu njenu tebi u ruku. 32 Ovako veli Gospod Gospod: Čašu sestre svoje ispićeš duboku i široku, bićeš podsmeh i rug, jer čaša mnogo bere. 33 Napunićeš se pijanstva i žalosti čašom pustošenja i zatiranja, čašom sestre svoje Samarije. 34 I ispićeš je i iscediti, i razbićeš je, i dojke ćeš svoje pokidati, jer ja rekoh, govori Gospod Gospod. 35 Zato ovako veli Gospod Gospod: Što si me zaboravila i bacila me za leđa svoja, za to i ti nosi grdilo svoje i kurvarstva svoja. 36 Po tom reče mi Gospod: Sine čovečji, hoćeš li suditi Oli i Olivi? Pokaži im gadove njihove, 37 Da su činile preljubu i da je krv na rukama njihovim i da su činile preljubu s gadnim bogovima svojim i vodile kroz oganj sinove svoje koje su mi rodile, da ih jedu. 38 Još i ovo mi činiše: Skvrniše svetinju moju u isti dan, i subote moje przniše. 39 Jer zaklavši sinove svoje gadnim bogovima svojim dolaziše u svetinju moju istog dana da je oskvrne; i gle, tako činiše usred doma mog. 40 I još slaše po ljude da bi došli iz daleka, i oni, čim poslanik bi poslan k njima, gle, odmah dolaziše, i njih radi si se kupala, mazala oči svoje i kitila si se nakitom. 41 I sedala si na krasan odar, pred kojim beše sto postavljen, i na nj si metala kad moj i ulje moje. 42 I beše onde vika veselog mnoštva, i osim ljudi iz gomile dovođahu Saveje iz pustinje, koji im metahu narukvice na ruke i krasne vence na glave. 43 I rekoh za ostarelu u kurvarstvu: Još će se kurvati. 44 I dolažahu k njoj kao što idu k ženi kurvi; tako dolažahu k Oli i Olivi, ženama nevaljalim. 45 Zato će im pravedni ljudi suditi kao što se sudi ženama preljubočinicama i kao što se sudi onima koje prolivaju krv; jer su preljubočinice i krv je na rukama njihovim. 46 Zato ovako govori Gospod Gospod: Dovešću na njih ljudstvo, i daću ih da se zlostave i oplene. 47 I ljudstvo će ih zasuti kamenjem, i iseći će ih mačevima svojim; sinove će njihove i kćeri njihove pobiti, i kuće će njihove spaliti ognjem. 48 I tako ću ukinuti nevaljalstvo u zemlji, i naučiće se sve žene da ne rade po vašem nevaljalstvu. 49 I vrći će vaše nevaljalstvo na vas, i nosićete grehe gadnih bogova svojih, i poznaćete da sam ja Gospod Gospod.".

Pristavljen lonac. Jezek. 24,3-12 "I kaži priču tom domu odmetničkom, i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: pristavi lonac, pristavi, i nalij u nj vode. 4 Složi u nj delove, sve dobre delove, stegno i pleće, i napuni ga najboljih kostiju. 5 Uzmi najbolje iz stada, i naloži kosti ispod njega, i uzvari dobro da se i kosti raskuvaju u njemu. 6 Jer ovako veli Gospod Gospod: Teško gradu krvničkom, loncu, na kome stoji zagorel, s kog neće da siđe zagorel; povadi deo po deo; žreb da se ne baci za nj. 7 Jer je krv njegova usred njega; na go kamen metnu je, ne proli je na zemlju da se pokrije prahom. 8 Raspalivši gnev da učinim osvetu, metnuću krv njegovu na go kamen da se ne pokrije. 9 Zato ovako govori Gospod Gospod: Teško gradu krvničkom! I ja ću naložiti velik oganj. 10 Nanesi drva, i raspali oganj, neka se straši meso, začini korenjem, i kosti neka izgore. 11 Metni ga praznog na živo ugljevlje da se ugreje i izgori bronza njegova i da se stopi u njemu nečistota njegova i da nestane zagoreli njegove. 12 Lažima dosadio mi je; zato neće izaći iz njega mnoga zagorel njegova; u oganj će zagorel njegova.".

Kedar na Livanu. Jezek. 31,3-18 "Eto, Asirac beše kedar na Livanu, lepih grana i debelog hlada i visokog rasta, kome vrhovi behu među gustim granama. 4 Voda ga odgoji, bezdana ga uzvisi; ona rekama svojim tečaše oko njegovog stabla i puštaše potoke svoje k svim drvetima poljskim. 5 Zato rast njegov nadvisi sva drveta poljska, i umnožiše se grane njegove, i od mnoštva vode raširiše se odvode njegove kad ih puštaše. 6 Na granama njegovim vijahu gnezda sve ptice nebeske, i pod granama njegovim sve zveri poljske ležahu se, i u hladu njegovom seđahu svi veliki narodi. 7 I beše lep veličinom svojom i dužinom grana svojih, jer mu koren beše kod velike vode. 8 Kedri u vrtu Božjem ne mogahu ga zakloniti, jele ne mogahu se izjednačiti s njegovim granama, i javori ne behu kao ogranci njegovi; nijedno drvo u vrtu Božjem ne beše na lepotu tako kao on. 9 Učinih ga lepog mnoštvom grana da mu zaviđahu sva drveta edemska što behu u vrtu Božjem. 10 Zato ovako veli Gospod Gospod: Što je visok narastao, i digao vrh svoj među guste grane, i srce se njegovo ponelo visinom njegovom, 11 Zato ga dadoh u ruku najsilnijem među narodima da čini s njim šta hoće, odvrgoh ga za bezbožnost njegovu. 12 I tuđinci, najljući između naroda, posekoše ga i ostaviše ga; grane mu popadaše po gorama i po svim dolinama, i ogranci mu se izlomiše po svim potocima na zemlji; i svi narodi zemaljski otidoše iz hlada njegovog i ostaviše ga. 13 Na izvaljenom panju njegovom stanuju sve ptice nebeske, i na granama su njegovim sve zveri poljske, 14 Da se ne ponosi visinom svojom ni jedno drvo kraj vode i ne diže vrha svog među guste grane, i od svih što se natapaju da se ni jedno ne uzda u sebe radi svoje veličine; jer su svi predani na smrt, bačeni u najdonji kraj zemlje među sinove ljudske s onima koji silaze u jamu. 15 Ovako veli Gospod Gospod: U koji dan siđe u grob, učinih žalost, pokrih bezdanu njega radi, i ustavih reke njene, i velika voda stade, i rascvelih za njim Livan, i sva drveta poljska povenuše za njim. 16 Praskom padanja njegovog ustresoh narode, kad ga svalih u grob s onima koji silaze u jamu; i utešiše se na najdonjoj strani zemlje sva drveta edemska, što je najbolje i najlepše na Livanu, sva što se natapahu. 17 I oni siđoše s njim u grob k onima što su pobijeni mačem, i mišica njegova, i koji seđahu u hladu njegovom među narodima. 18 Na koje si među drvetima edemskim nalik slavom i veličinom? Ali ćeš biti oboren s drvetima edemskim u najdonji kraj zemlje, među neobrezanima ćeš ležati s onima koji su pobijeni mačem. To je Faraon i sav narod njegov, govori Gospod Gospod.".

Izrailjeve ovce i najmljeni pastiri. Jezke. 34,1-31.

Osija.

Prazna loza. Os. 10,1 "Izrailj je prazna loza vinova, ostavlja rod za se; što više roda ima, to više umnožava oltare; što mu je bolja zemlja, to više kiti likove.".

Plodonosna rosa. Os. 14,5-7 "Biću kao rosa Izrailju, procvetaće kao ljiljan i pustiće žile svoje kao drveta livanska. 6 Raširiće se grane njegove, i lepota će mu biti kao u masline i miris kao livanski. 7 Oni će se vratiti i sedeti pod senom njegovim, rađaće kao žito i cvetaće kao vinova loza; spomen će mu biti kao vino livansko.".

Mihej.

Obrana letina. Mih. 7,1 "Teško meni! Jer sam kao kad se obere letina, kao kad se pabirči posle branja vinogradskog; nema grozda za jelo, ranog voća želi duša moja.".