ZAKLETVA GREŠNA

(Vid. Bogohulstvo.)

= zabranjena je. 2 Moj. 20,7 "Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime NJegovo uzalud."; 3 Moj. 5,4 "Ili kad se ko zakune govoreći svojim ustima da će učiniti šta zlo ili dobro, a za koju god stvar za koju čovek govori zaklinjući se, znao ili ne znao, kriv je za jednu od tih stvari."; 3 Moj. 19,12 "Ne kunite se imenom mojim krivo; jer ćeš oskvrniti ime Boga svog. Ja sam Gospod."; 5 Moj. 5,11 "Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog, jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime NJegovo uzalud."; Mt. 5,34-36 "A ja vam kažem: Ne kunite se nikako: ni nebom, jer je prijesto Božiji; 35 Ni zemljom, jer je podnožje nogama njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikoga Cara. 36 Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš ni dlaku jednu bijelom ili crnom učiniti."; Jak. 5,12 "A prije svega, braćo moja, ne kunite se ni nebom ni zemljom, niti drugom kakvom zakletvom; neka vaše da bude da, a ne, ne; da ne padnete pod osudu.".

Neznabošci se kunu. Ps. 9,18 "Jer neće svagda biti zaboravljen ubogi, i nada nevoljnicima neće nikad poginuti."; Rim. 3,14 "Usta su im puna kletve i gorčine.".

Verni se mole da bi se sačuvali od = Prič. 30,9.

Pred Bogom neće biti prav ko uzme NJegovo ime uzalud. 2 Moj. 20,7 "Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime NJegovo uzalud."; 5 Moj. 5,11 "Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog, jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime NJegovo uzalud."; 3 Moj. 5,4 "Ili kad se ko zakune govoreći svojim ustima da će učiniti šta zlo ili dobro, a za koju god stvar za koju čovek govori zaklinjući se, znao ili ne znao, kriv je za jednu od tih stvari.".

Teško onome, koji govori, = Mt. 23,16 "Teško vama, vođi slijepi, koji govorite: Ako se ko kune hramom, to nije ništa; a ko se kune zlatom hramovnim, kriv je.".

Kazna za = 3 Moj. 24,16 "Ko bi ružio ime Gospodnje, da se pogubi, sav narod da ga zaspe kamenjem; i došljak i domorodac koji bi ružio ime Gospodnje, da se pogubi."; Ps. 58,12 "??", 13 "??".

P r i m e r i. Solomitin sin. 3 Moj. 24,11 "I psujući sin žene Izrailjke pohuli na ime Božije, te ga dovedoše k Mojsiju; a mati mu beše po imenu Salomita, kći Davrijina, od plemena Danovog.", 23 "I Mojsije kaza sinovima Izrailjevim, a oni izvedoše psovača napolje iz logora, i zasuše ga kamenjem; i učiniše sinovi Izrailjevi kako Gospod zapovedi Mojsiju.". Gijezije. 2 Car. 5,20 "Tada reče Gijezije, sluga Jelisija čoveka Božijeg: Gle, gospodar moj ne hte primiti iz ruku tog Nemana Sirca šta beše doneo. Ali tako da je živ Gospod, potrčaću za njim i uzeću šta od njega.". Joram. 2 Car. 6,31 "Tada reče car: Tako da mi učini Bog i tako da doda ako glava Jelisija sina Safatovog ostane danas na njemu.". Petar. Mt. 26,74 "Tada se poče preklinjati i kleti da ne zna toga čovjeka. I odmah zapjeva pijetao.". Irod. Mk. 6,23 "I zakle joj se: [to god zaišteš od mene daću ti, makar bilo i pola carstva moga.". Pavlovi neprijatelji. Dap. 23,12-14 "Kada pak svanu dan, učiniše neki od Judejaca zavjeru i zakleše se govoreći da neće ni jesti ni piti dokle ne ubiju Pavla. 13 A bješe ih više od četrdeset koji tu zavjeru učiniše. 14 Ovi pristupiše prvosvešteniku i starješinama i rekoše: Zakletvom se zaklesmo da nećemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla.".